У Иђошу се ослањају на самодопринос и подршку Кикинде

Команов констатује да мештани Иђоша у суштини немају већих проблема, али да на решавању потреба мештана увек има шта да се ради, од унапређења комуналне инфраструктуре до решавања статуса објеката у месту који су формално у власништву државе, што спутава да се у њих улаже и боље користе.

Већина улица у селу су асфалтиране, што је према речима председника Команова јако добро, има и оних где су коловози покривени каменом, а у једној се још задржала калдрма. Он најављује да је приоритет асфалтирање улице у којој је стање најлошије, а да ће се радити и на пројектима који недостају, како би се могло конкурисати за средства из других извора, да би се асфалтирале још неке улице. Улицу Јована Ђурђулова на ободу села када се иде према Сајану, интензивно користе возила НИС „Нафтагаса“, а Команов каже да има позитивних сигнала да ће она бити асфалтирана.

У плану је обнова тротоара и санирање водоводне мреже која је у деловима села у јако лошем стању јер је цевовод од давно постављених азбестних цеви. Паре за улагања у инфраструктуру једним делом ће се обезбедити из буџета Града Кикинда, намењених МЗ Иђош и месног самодоприноса, али према очекивању Команова већи део пара требао би да се обезбеди у оквиру инвестиција Града Кикинда, или ако се ураде неопходни пројекти, на разним конкурсима из градске, покрајинске и државне касе, а можда и прекограничном сарадњом.  

Демографска слика Иђоша, слично као у другим банатским селима, није завидна. Први човек места Миодраг Команов констатује да млади напуштају село и да је све више старијх житеља, пензионера и времешних пољопривредника, који више нису у могућности да као раније доприносе развоју.

Већ више година ради се на обнови Српске православне цркве светих архангела Михајла и Гаврила у Иђошу. Кров је поново поправљан, јер је било прокишњавања, иако је обнављан пре десетак година, а Команов очекује да ће се у овој години завршити радови на реконструкцији фасаде и унутрашњости храма.

Средства за обнову су до сада обезбеђивали Црквена општина, Месна заједница Иђош и Град Кикинда, како би иђошка црква која је заштићено културно добро као споменик културе од великог значаја, добила нови сјај.

- Нисмо можда у најгорем положају када су у питању села са подручја Града Кикинде, али ту смо у неком просеку. У селу има до 1.500 становника, од којих је доста пензионера. Не живи се само од пољопривреде јер многи мештани путују на посао у предузећа у Кикинди, удаљеној 12 километара. Иђош оскудева у предузетничким иницијативама, мада има могућности. Имам утисак да су наши мештани мало успавани и имају страх од покретања сопственог бизниса. То је и због тога што смо једно од сиромашнијих подручја, али верујем да ће се у блиској будућности стање поправљати, поготово што се на подручју Кикинде ради и актуелна градска власт је заинтересована да се доводе инвеститори и изађе на пут успеха – каже Команов.

Иђош има доста зграда и простора у државном власништву, попут Дома културе и још неких објеката који могу бити од значаја за друштвени живот села и за инвеститоре.

-  Желимо да нешто покренемо и урадимо да се ти простори више користе, да буду на располагању младима и свим мештанима. Пошто су објекти углавном у државном власништву, покренули смо иницијативу да у наредном периоду власништво пређе на Град Кикинду и да Месна заједница буде корисник. Тиме би добили простор у који би могли да улажемо, јер сада не можемо да радимо ни неке пројекте како би средили просторије које мислимо да дамо нашим удружењима из села – указује Команов.

Житељи Иђоша знају да се друже, па Команов сматра да би интензивнијем друштвеном животу управо допринело решавање статуса објеката и улагања, да би се осигурао бољи конфор за окупљања.

- Имајући у виду да се наше село налази на магистралном путу, оптимиста сам и надам се да ће се осипање зауставити и кренути путем развоја. Иђошани су навикли да живе скромно, али да би нам било боље, сви треба мало више да се посветимо својим газдинствима и селу – истиче Команов.

Текст и фото: М. Митровић