Шарчевић: Поједини ђаци раде за дилере дроге

Морају се пооштрити казне за родитеље, они брину о деци, они морају знати шта се дешава. Деца која су ушла у тај свет морају да се лече, јер је наркоманија болест зависности. Они који продају дрогу у близини школа су на мети полиције, која мора појачати присуство. С друге стране, ти дилери имају своје савезнике међу ђацима, који онда немају статус ученика, јер је то малолетнички криминал и треба их избацити из школе, рекао је Шарчевић. 

Говорећи о вршњачком насиљу у школама, Шарчевић у интервјуу за Курир напомиње да то „није почело јуче“, већ је раније било више прикривено.  

Ми смо променили ствари, више не може да се прикрива, због тога је сада видљивије у ком обиму је присутно вршњачко насиље, наводи Шарчевић.

Он напомиње да је формирана међуминистарска група и да су одређени јасни протоколи поступања.

Ипак, истиче, само Министарство просвете не може решити проблем. 

Морају бити укључени Министарство рада, МУП, правосуђе, али и многи други. Системским законом пооштрили смо казне за родитеље који сада морају видљиво узети већу улогу у васпитању своје деце. Сад радимо много на превенцији. Она подразумева и промену стратегије, која је усвојена, али на цијој реализацији није рађено. Али превенција подразумева и медијску кампању, промоцију правих вредности, рекао је Шарчевић.

На констатацију да је у Србији већ дуго присутан проблем ниских плата наставника и професора, Шарчевић указује да то није случај само у Србији, те наводи да се нико није радом у просвети обогатио, „ни у Европи ни у свету“.

Имате веома мало изузетака, попут скандинавских земаља, Јужне Кореје. У Србији, ако неко није приметио, плате се већ два пута коригују за годину дана, за шест, па за 10 одсто. Најављује се ново повећање до краја године и надам се да ће крајем ове и 2019. бољитак бити видљив, наводи министар. 

А да бисмо имали запошљавање, морамо преуредити систем. На пример, сада имамо да, на основу Правилника о нормативима за vannastavno особље, у средњој школи имате дупло више домара и теткица, јер се правилник базира на броју ученика, а не на површини коју треба да одржавају. С друге стране, смањен је број стручних сарадника, који имају веома важну улогу, наводи министар. 

Осврнуо се и на увођење електронских дневника којима су, како каже, задовољни и родитељи и наставници.

Време које наставници проводе у администрацији је преполовљено. Родитељи су информисани о свему, и то врло брзо, тако да манипулација нема. Изостанци ученика су драстично смањени, пријаве на оцењивање такође и то је прва фаза Е-дневника, наводи он.

Много важнија фаза, додаје, биће аналитика.

Планирали смо да током ове године 200 школа уведемо у систем електронског дневника, толико смо обезбедили средстава, јер је то скуп процес који подразумева опремање школа и обуку наставника. Пријавило се још 500 школа, што је укупно 700, од 1.751 школе, колико их имамо, рекао је Шарчевић.

Напомиње да је веома задовољан и како се реализује програм дуалног образовања којим је, како наводи, обухваћено осам одсто средњошколаца у 19 образовних профила. 

За наредну школску годину планирамо још 14 нових профила, поручио је Шарчевић.