окоТВоко: Џомбе, тулуп и халф пајп
После вишемесечног одбројавања 23. Зимске олимпијске игре у Пјонгчангу коначно су почеле.
Наша мала екипа храбро се упустила у игру с великима, покушавајући да пружи најбоље што може и оправда поверење навијача, гледалаца и стручњака. Ипак, не можемо се отети утиску да је највећи спортски догађај ове године – јер Олимпијада то јесте – у нашим главама скрајнут и смањен на ниво извештаја о водостању.
Истине ради, још од блиставог југословенског тренутка у Сарајеву 1984, Зимске олимпијске игре посматрамо спорадично и у прегледима дана, а преноси у нашим ТВ сатницама имају статус божићних бонуса - сви причају о њима, а нико их није видео.
На жалост заговорника теорије да је Земља равна плоча, географски положај Јужне Кореје онемогућио је и оно мало заљубљеника у зимске спортове да уживају у директном праћењу Олимпијаде, јер је број скијаша-ентузијаста с тешким обликом несанице премало да Радио телевизија Србије забележи значајнију гледаност овог спортског догађаја.
И тако се они малобројни гледаоци који, уз помоћ кафе и селотејпа на капцима, успеју да дочекају неки спуст или фристајл скијање, осећају као чланови боб репрезентације Јамајке, нивоа прасета у Техерану. Свестан је тога и Јавни сервис Србије, па се праћење Олимпијских игара углавном заснива на снимцима, одложеним снимцима и прегледима дана.
Сад, није баш да смо нека зимско-спортска нација. Ем снег последњих година углавном гледамо на Фејсбук разгледницама с Јахорине, ем се број оних који могу да купе скије, панцерице и ски одело смањује геометријском прогресијом, истом оном којом се повећавају рупе у новчанику, ем нам од зимских спортова највише иде карлинг, јер већина уме да млати метлом и виче на екипног породичног колегу да јаче притисне зогер, иначе оде маст у тепих.
А и пижаме су им слатке, гарант таквих има код Кинеза. Јесте да ови потоњи напишу „Живела Србија“ и одштампају шаховницу, али шта мари, бар гаће имају 20 посто ликре па подносе и послепразничне личне мере.
Онима који стварно, али стварно воле Олимпијаду, и притом су кабловски претплатници, Еуроспорт нуди озбиљнији увид у дешавања на теренима. Од стварних директних преноса до прегледа догађаја са све снимцима падова, ломљења скија, лепих навијачица.
Све је то зачињено кратким колажима најзанимљивијих тренутака из протеклог дана. Неуморни коментатори с једнаким жаром описују дешавања у нордијским спортовима – које наши гледаоци највише гледају, и хипстерским скијањем по рупама ради уклањања камена у бубрегу – с којима се наши гледаоци-возачи највише идентификују, захваљујући српским друмовима.
За оне којима је снег симбол за смрзавање, мокре ноге и поледицу на улицама, коментатори нуде исцрпна објашњења појединих спортова који чак и онима навиклим на којекакве снежне занимације, делују прилично егзотично.
Већ смо споменули тандемско скијање преко џомби, али бордери имају и такмичење у халфпајпу, дугачкој полуцеви на коју се залећу и изводе акробатске комбинације, ту је и бордер крос, крос кантри, брзо, акробатско и плесно клизање, а ту је и неизбежно ледено боћање или такмичење зимских чистачица.
Па, ако не можете да заспите, а укинули су вам шифре за оне канале, пребаците на РТС или Еуроспорт. Можда заволите двоструки тулуп, кристијаније и паралел слалом.
Ивана Вујанов