ГЕОТЕРМАЛНЕ ВОДЕ Војводина може да буде Исланд
Србија има највише геотермалних извора и бунара у Европи у односу на број становника, а снага подземних вода Београда је довољна да греје најмање 50 хиљада станова у главном граду као и десетине државних институција.
Међутим, овако значајан потенцијал за загревање објеката и бањски туризам у Србији се мало користи. Иако постоје законске регулативе, откривена али и потенцијална налазишта, те чињеница да се таква инвестиција враћа за три до пет година, што је знатно брже него у пољопривреди, компаније се ипак споро одлучују да пређу на тај тип енергије, а коју земља, иначе, нуди бесплатно.
Војводина је, по речима Ане Врањеш с Рударско-геолошког факултета у Београду, “златна кока” овог дела Европе у смислу потенцијала за коришћење геотермалних ресурса, како за добијање топлотне енергије тако и за добијање електричне енергије.
- Србија зна са чиме располаже јер су у протеклих пет година израђене стратешки важне студије - рекла је Ана Врањеш. - Откривен је потенцијал енергије у висини од 250 милиона тона еквивалената нафте, а треба знати да на нивоу целе Србије трошимо енергију у висини од 15 милиона тона еквивалената нафте.
Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинства, те смо у том погледу, каже Ана Врањеш, водећа земља у региону, али још далеко од Немачке, САД, Исланда, Норвешке...
Буџети за истраживање и реализацију геотермалних пројеката у Србији протеклих деценија су скоро преполовљени, велики број постојећих геотермалних објеката је тренутно затворен, док код одређеног броја објеката термална вода слободно отиче на површину терена.
- Највећи број бушотина има температуру до 100 степени, а Рударски факултет тренутно ради на испитивању које су то локације на којима је могуће да постоје температуре веће од 100 степени за добијање електричне енергије - истакла је Ана Врањеш.
Бројке кажу да Србија има чак 238 откривених изворишта термалних и термоминералних вода, а у земљи би могло да постоји чак 300 бања. Међутим, свега десет одсто термоминералних извора је искоришћено.
- Геотермални извори температуре 30 до 70 степени највише се користе у бањама. Скоро половина тих ресурса је у банеологији, а остали део за агрукултуру, грејање стакленика, узгој риба док се мањи део користи за загревање објеката јавне намене - објашњава Врањеш.
Она је напоменула да је улога државе кључна у планирању експлоатације као и у обезбеђивању субвенција за оне који желе да овај потенцијал користе.