Лала учи Бачване како се пече ракија
Више од пола века Цветко Јегдић (75) из Банатског Аранђелова је ловац, а за доживотног почасног председника месног удружења „Кочоват” изабан је јер је њиме руководио пуних 16 година.
Ловци његовог Аранђелова, Подлокања, Сигета, Мајдана и Рабеа, окупљени у „Кочовату”, сматрали су да Цветко заслужује почаст, а и он сам тако сматра.
„Имамо богато уређено ловиште на крајњем северу Баната, какво се само пожелети може“, каже Јегдић.
„Срндаћи, дивље свиње, фазани и друго. Раније смо годишње уносили из вештачког узгоја и до 3.500 фазана, сад тек 1.000, а имамо их и из природног легла. Пре више од пола века сам почео да ловим, сада ме стигле неке бољке и операције, али живот иде даље, мислим и даље да ловим.“
Не може да издвоји најдражи улов јер су му на нишан долазили дивље свиње, зечеви, фазани, срндаћи…
„Сваки излазак у природу је ваљан и дружење приде, јер увек организујемо да се презалогаји, добар пасуљ, нешто с роштиља или специјалитети од дивљачи. Установили смо и манифестацију „Хајка на кочоватску лисицу”, која је постала традиција јер је управо приређена 17. пут. У госте нам долазе ловци из многих војвођанских места, да уживају у нашем ловишту на граници с Европом, али и пробају банатски фруштук и какав паприкаш од срнетине и меса дивље свиње кувамо у бограчима“, прича Јегдић.
Цветко је и шампион у печењу домаће ракије, коју на повртаку из хајки радо дегустирају ловци, али и љубитељи добре капљице. Он негује 1.500 стабала разног воћа на површини од три јутра, највећој у атару Аранђелова, ако се изузме један нови засад лешника на десет хектара. Одатле Цветко црпи сировине за шампионске кајсијеваче, дуњеваче, јабуковаче, крушковаче и шљивовице. За квалитетне капљице до сад је на домаћим и међународним фестивалима освојио више од 200 признања, па и медаља на Новосадском сајму.
„Сад већ ређе идем на такмичења, а најдража су ми признања освојена лане на „Бербанским данима” у Хоргошу, где сам освојио прво и друго место, златну и сребрну медаљу с дуњевачом и кајсијевачом. Тако сам у срцу овог бачког воћарско-виноградарског краја потврдио да ми, Банаћани, печемо бољу ракију од Бачвана“, поносан је Јегдић.
Цветко објашњава да је за справљање квалитетне жестине веома битно здраво и зрело воће, да се пажња посвети ферментацији и печење на време обави у бакарним казанима. За печење ракије, које током сезоне потраје три до четири месеца, домаћин из Банатског Аранђелова располаже с три казана, од којих један служи само за препеку, а након што млада ракија одлежи двадесетак дана, јачина јој се дотерује разблаживањем по европским стандардима.
Намеравао је Јегдић да се посвети сушењу воћа, али није добио очекивану подршку и одустао је јер није могао све сам.
„Већ ме снага издаје па не знам да ли ћу воћњак продати или ће деца наставити што сам започео. Од двојице синова стасава четворо унучади па се надам да ће неког интересовати воћарство. Један син је запослен у Мађарској, други има радњу на бувљаку у Суботици. Свако води свој живот“, закључује Цветко.
Текст и фото: М. Митровић