Lala uči Bačvane kako se peče rakija

Lovci njegovog Aranđelova, Podlokanja, Sigeta, Majdana i Rabea, okupljeni u „Kočovatu”, smatrali su da Cvetko zaslužuje počast, a i on sam tako smatra.

„Imamo bogato uređeno lovište na krajnjem severu Banata, kakvo se samo poželeti može“, kaže Jegdić.

„Srndaći, divlje svinje, fazani i drugo. Ranije smo godišnje unosili iz veštačkog uzgoja i do 3.500 fazana, sad tek 1.000, a imamo ih i iz prirodnog legla. Pre više od pola veka sam počeo da lovim, sada me stigle neke boljke i operacije, ali život ide dalje, mislim i dalje da lovim.“

Ne može da izdvoji najdraži ulov jer su mu na nišan dolazili divlje svinje, zečevi, fazani, srndaći…

„Svaki izlazak u prirodu je valjan i druženje pride, jer uvek organizujemo da se prezalogaji, dobar pasulj, nešto s roštilja ili specijaliteti od divljači. Ustanovili smo i manifestaciju „Hajka na kočovatsku lisicu”, koja je postala tradicija jer je upravo priređena 17. put. U goste nam dolaze lovci iz mnogih vojvođanskih mesta, da uživaju u našem lovištu na granici s Evropom, ali i probaju banatski fruštuk i kakav paprikaš od srnetine i mesa divlje svinje kuvamo u bogračima“, priča Jegdić.

Cvetko je i šampion u pečenju domaće rakije, koju na povrtaku iz hajki rado degustiraju lovci, ali i ljubitelji dobre kapljice. On neguje 1.500 stabala raznog voća na površini od tri jutra, najvećoj u ataru Aranđelova, ako se izuzme jedan novi zasad lešnika na deset hektara. Odatle Cvetko crpi sirovine za šampionske kajsijevače, dunjevače, jabukovače, kruškovače i šljivovice. Za kvalitetne kapljice do sad je na domaćim i međunarodnim festivalima osvojio više od 200 priznanja, pa i medalja na Novosadskom sajmu.

„Sad već ređe idem na takmičenja, a najdraža su mi priznanja osvojena lane na „Berbanskim danima” u Horgošu, gde sam osvojio prvo i drugo mesto, zlatnu i srebrnu medalju s dunjevačom i kajsijevačom. Tako sam u srcu ovog bačkog voćarsko-vinogradarskog kraja potvrdio da mi, Banaćani, pečemo bolju rakiju od Bačvana“, ponosan je Jegdić.

Cvetko objašnjava da je za spravljanje kvalitetne žestine veoma bitno zdravo i zrelo voće, da se pažnja posveti fermentaciji i pečenje na vreme obavi u bakarnim kazanima. Za pečenje rakije, koje tokom sezone potraje tri do četiri meseca, domaćin iz Banatskog Aranđelova raspolaže s tri kazana, od kojih jedan služi samo za prepeku, a nakon što mlada rakija odleži dvadesetak dana, jačina joj se doteruje razblaživanjem po evropskim standardima.

Nameravao je Jegdić da se posveti sušenju voća, ali nije dobio očekivanu podršku i odustao je jer nije mogao sve sam.

„Već me snaga izdaje pa ne znam da li ću voćnjak prodati ili će deca nastaviti što sam započeo. Od dvojice sinova stasava četvoro unučadi pa se nadam da će nekog interesovati voćarstvo. Jedan sin je zaposlen u Mađarskoj, drugi ima radnju na buvljaku u Subotici. Svako vodi svoj život“, zaključuje Cvetko. 

Tekst i foto: M. Mitrović