Змајева награда Селимиру Радуловићу и Владимиру Јагличићу

Одлуку о лауреатима донео је жири у саставу Јован Делић (председник), Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић и Ђорђо Сладоје. Ову најзначајнију  и најдуговечинију песничку награду Матица српска је установила 1953. у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом 120. годишњице рођења, а досадашњи добитници чине врхунску антологију српског песништва.

Награђене збирке представљају поетике које су се снажно потврдиле последњих деценија. По речима председника жирија Јована Делића, књига Владимира Јагличића је круна дугогодишњег песниког рада једног од најдоследнијих и највреднијих песника великог опуса, чији је читав живот у служби поезије и лепоте песничке речи. Ова књига, како је указао Делић, показује формалну и тематску разноврсност, од интимних дневних ствари, носталгичних успомена на младост до покушаја да се досегне до неких универзалних виђења и импликација сатирично друштвене природе. У формалном погледу креће се од сонета, до дужих форми где се метафорично развија визија човека и онога чиме мисли да господари, а што оличава његову судбину.

За књигу Селимира Радуловића, пак, Делић је рекао да је „најбоље што је до сада урадио”, у питању је поетика окренута ка религијско библијском тематском потексту у чему је аутор изразито доследан и свака његова наредна књига је у том погледу чистија и савршенија. Управо по тој поетичкој чистоти ово је, по председника жирија Змајеве награде, „Радуловићева најизведенија књига”.

У години богате и вредне песничке продукције, међу поетички разноврсним књигама жири је у ужи избор после дуже расправе поред награђених, уврстио и збирке Верољуба Вукашиновића “Ветар и дажд”, Анђелка Анушића “Зимно место”, Будимира Дубака ”Христ у Аду” и Милована Витезовића “Испит код професора Милоша Н. Ђурића”, сматрајући да су у питању песници иза којих стоји високи опус што се такође узима у обзир при одлучивању о добитнику ове угледне награде.

Милош Црњански и Први светски рат

Змајева награда ће бити уручена 16. фебруара на свечаности поводом Дана Матице српске. О песничкој књизи Владимира Јагличића говориће Јован Делић, а о поетици Селимира Радуловића Иван Негришорац. Традиционална беседа посвећена је 125. годишњици рођења Милоша Црњанског, а о вези овог великог писца и Првог светског рата говориће проф. др Мило Ломпар.

Ђорђо Сладоје је указао да су награђена са разлогом два афирмисана и осведочена песника, различитих поетичких опредељења, а ужем избору придодао је и збирке Драгана Лакићевића, Душка Бабића, Гојка Божовића и Благоја Баковића. По речима Ђорђа Деспића, Радуловић и Јагличић имају различите поетике и у том духу и тону треба сагледавати и овогодишњу песничку продукцију која пословично не заостаје за збиркама из протеклих година – што је добро за поезију. Он је скренуо пажњу и на краљевачку “Повељу”, која већ низ година објављује сјајне песничке књиге. По њему, још завређују пажњу и лирско рефлексивна поезија Гојка Божовића, који из збирке у збирку бива све зрелији, као и Бојана Стојановић Пантовић и њен лирски сензибилитет у збирци “У обручу”. Издвојио је и светлосну, радосну књигу Дејана Илића која укршта модерни лирски сезибилитет са античким наслеђем, митологијом и културом која није заобишла ни друге песнике.

Иван Негришорац је изразио задовољство читавом песничком сезоном сматрајући да смо добили двадесетак поетских збирки које заслужују пажњу и показују да имамо добрих песника који свој сензибилитет бруше на заиста добар начин. Неколико књига високог стандарда остварено је у везаном стиху. Међу њима је и награђени Јагличић, који је показао високо мајсторство те врсте, али и збирке Верољуба Вукашиновића, Душка Бабића, Драгана Лакићевића. Високе домете показале су по мишљењу Негришорца и песникиње Бојана Стојановић Пантовић, Владислава Војновић као и Јана Алексић.

Н. Попов