Убици мајке одређено обавезно психијатријско лечење

Она се од краја септембра 2017. године налази у Специјалној затворској болници у Београду, а процена стручњака је да, услед психичке болести, у тренутку чињења дела није била свесна значаја онога што је учинила.

Председник кривичног већа судија Боривој Пап прихватио је мишљење судских вештака, односно лекара Специјалне болнице у Београду, да је она неурачунљива и да је неопходно сместити је у установу, уз проверу здравственог стања сваких девет месеци.

„У том временском интервалу суд ће контролисати да ли је потребно да се и даље лечи у здравственој установи затвореног типа, или ће лечење наставити са слободе“, рекао је судија Пап.

„Постоји реална опасност да оптужена понови кривично дело те је због тога одлучено да јој се продужи притвор, с тим што ће до упућивања на извршење мере, и даље бити у Специјалној затворској болници у Београду.“

На главном претресу је оцењено да је Душанка Б. после свађе у стану у Улици Доситеја Обрадовића у Сремским Карловцима, одгурнула мајку Наду и оборила је на кревет. Затим је узела штап којим се мајка помагала приликом ходања и старици ставила на врат. После тога јој је села на груди и притискала штап, због чега се Нада угушила, показали су налази и мишљења судских вештака.

Заменик ВЈТ-а Видак Даковић у завршној речи је нагласио „доказ број један” – да је Душанка рекла пред судом да је притинисула штапом своју мајку, те да је позвала МУП и дежурном полицајцу рекла да ју је убила, што је овај као сведок потврдио изјавом, уз опаску да је послао дежурну екипу на адресу коју је добио од ње, док су на штапу пронађени ДНК трагови профила осумњичене.

„Овде се ради о особи о чијом здравственом стању су се изјаснили психијатри, али она, по налазима судских вештака, врло добро познаје друштвене норме. Такође, њен интектуални ниво је задовољавајући“, рекао је том приликом Даковић.

Одбрана је у завршној речи навела да оптужни акт није поткрепљен доказима јер су, наводно, они значајно засновани на изјави сведока – дежурног полицајца, који је рекао у записник шта му је казала непозната женска особа преко телефона након кобног догађаја.

Одбрана је оценила да би мера лечења на слободи постигла сврху поступка, нарочито што се евентуално ради о противправним радњама која имају обележја насиља у породици.

Како смо писали, окривљеној се приписује да је убила мајку 3. маја прошле године, око 12.30 сати у стану у Улици Доситеја Обрадовића у Сремским Карловцима, при чему услед душевне болести није била способана да схвати значај свога дела, нити у могућности да управља својим поступцима. Она је након свађе, своју маму одгурнула и оборила на кревет у дневној соби. Затим је на њен врат ставила дрвени штап, при чему јој је села на груди притискајући јој штапом врат, након чега је, кад је мајка престала да се брани, узела јастук и ставила га оштећеној преко главе, држећи га рукама и притискајући га преко лица.

У својој одбрани, изнетој у истражном поступку, осумњичена је истакла да она није извршила убиство, односно да је до смрти њене мајке дошло услед несрећног случаја и самоодбране, а можда услед можданог или срчаног удара. Казала је да је била малтрерирана најмање пола година пре кобног догађаја.

„Она ме је малтретирала вербално, физички и емоционално“, навела је тада окривљена, делом кроз сузе.

„Вређала ме је и понижавала. говорила ми је да превише трошим. Није била задовољна ничим што сам радила. Говорила ми је да ће ме послати на доживотно лечење у Вршац, ако је пријавим за њено понашање. Најтеже ми је падало што ми је бранила контакте са сином јединцем. Претила ми је без разлога.

Душанка Б. је у завршној речи казала да тог дана није имала намеру да убије никога, па ни своју мајку.

„Верник сам и то је против моје природе. Били су нам поремећени односи, једнострано с њене стране. Она је тог дана сакрила моје кључеве од стана. Ја сам се само бранила. За својих 60 година нисам ништа лоше урадила никоме. Не знам шта да радим, ођедном је све готово“, казала је пред већем прошле седмице у завршној речи Душанка Б.

„Можда сам ја и ставила јастук на њу, али не да бих је угушила, него да не гледам ту ужасну сцену.“

М. Вујачић