Здравље паса страда због лепшег изгледа

Довољно је да пронађете фотографије паса пре 100 година и сами видите колико су се неке расе промениле и на жалост тиме постале одличне “муштерије” ветеринарима.

Један од најочигледних примера је бул теријер, коме је глава данас потпуно другачија него пре неколико деценија. Због грешака у укрштању ова раса често пати од проблема са зубима, јер су са увећаном главом добили и вишак зуба, како би деловали опасније. Такође, одгајивачи су им направили и менталне проблеме, јер често вијају реп који више не постоји, те таква радња за животињу може да постане фрустрирајућа, те на крају изазове агресивност.

Још једна раса која је претрпела значајне промене у последњих сто година је свакако немачки овчар.

Ова врста је 1915.године сматрана за расу  средње величине, јер су “вучјаци” тада тежили свега 25 килограма. Данас ова раса се сматра великом врстом, јер је доста тежа, сматра се да здрав немачки овчар треба да тежи 40 килограма, мада у већини случајева често је и тежи.

Због тога ова раса пати од проблема са леђима, јер има велики грудни кош.. Највећих проблема ова раса има са боловима у ногама.

Мопс је раса за коју можемо рећи да је са годинама генетски модификована, и иако је раса све популарнија, мопс је морао да пати због свог изгледа како би био што слађи и привукао нове купце. Због увијеног репића који су одгајивачи укрштањем постигли, ова раса пати од високог притиска, али и проблема са дисањем и ниског нивоа кисеоника због пљоснате њушке, имају проблеме и са зубима, брзо се уморе када трче те тако добијају озбиљне срчане проблеме, али и често добијају дерматитис, односно разна кожна обољења због вишка коже која им је такође мењања временом.

Мада је уврнути репић оно што људе највише привлачи овој врсти, он је уствари генетски дефект који им може проузроковати чак и парализу како старе.

Боксер, за разлику од мопса, природно има пљоснату њушку, међутим одгајивачи су с годинама покушали да је још више “скрате”.

Због лепшег изгледа боксери данас имају проблема са дисањем, али и тешко успевају да контролишу температуру тела, због којих имају озбиљних проблема за здрављем и потребу за чешћим посетама ветеринару.

Код јазавичара се на први поглед види да није могао тако изгледати, и да су одгајивачи желели да његов необичан изглег, учине још занимљивијим. “Хот дог” пас је некада имао пропорционалне врат и ноге, иако су оне увек било мало краће.

Данас су им ноге толико кратке у односу на дугачка леђа, да неки примерци стомаком чешу под док ходају, а врат као и да немају. Атрактиван и необичан изглед изазвао је многе здравствене проблеме, између осталих искривљене дискурсе који могу довести до парализе, очне проблеме, али и болове у ногама. Многи сматрају да ове измене нису биле вредне здравствених проблема.

Бели теријер је пре неколико деценија био атлетски и доста функционалан пас.

Данас је он прилагођен животу у становима и изложбама. После година укрштања ова раса није нимало атлетска, и некада одличан за лов, више се не ослања на своје инстинкте. Иако је лојалан породични љубимац, не наликује на расу каква је била некад.

Брадати коли као раса никада није имао дугу длаку до пода, већ су за то заслужни искључиво одгајивачи и укрштање са другим расама. Иако га је његово дугачко свилено крзно учинило врло популарним на изложбама, овај пас мучи муку са разним алергијама, нарочито кожним.

Бернардинац је раса настала на италијанским и швајцарским Алпима , првобитно одгајани за спасавање, први пут се спомињу још у 17.веку. Иако су се прославили спасавањем планинара и замишљамо их са термофором око врата у коме носе топли чај људима да се угреју, ова раса је данас много већа него што је некада била. Такође, има пљоснатију њушку и дужу длаку, како би изгледао лепши људима.

У случају басета као и јазавичара, одгајивачи су такође сматрали да овој раси треба “скратити” ноге, а уши се нису “вукле” по поду као данас. Изгледали су пропорционалније, те нису били толико дугачки. Највећу промену ипак одгајивачи су направили са очима, како би увек деловали тужно и замишљено, озбиљне промене донеле су наравно и лоше здравље. Превише коже им данас изазива дерматитис, имају проблеме са очима које су подложне разним инфекцијама, а кратке ноге изазивају кичмена обољења.

Енглески булдог је такође “фасовао” у последњих сто година, а пошто су одгајивачи желели да овај пас изгледа крупније и страшније, цела раса је морала да пати. Енглески булдог је раса пса са највише болести и просечном старошћу од шест година, подложан је свим болестима којих се можете сетити.

Још једна раса је изузетно популарни шар пеј, за којег ће вам сваки ветеринар признати да  је један од најчешћих пацијената, највише због намрешкане коже, између које се често праве гљивице које узрокују опадање длаке.

М.Стакић