Дачић: Стратешки приоритети Србије нису сукобљени

"С једне стране, реформски пут и чланство у ЕУ, с друге унапређење наших односа с креаторима светске политике Русијом, Кином и Америком, са треће развој односа с пријатељским државама Африке, Азије и Јужне Америке, а кључни и најважнији приоритет нашег спољнополитичког деловања јесте очување територијалног интегритета и суверенитета државе, са Косовом и Метохијом као саставним делом Србије", рекао је Дачић полазницима Дипломатске академије.



Он је на предавању о приоритетима спољне политике Србије рекао да, иако на први поглед ови приоритети делују као међусобно сукобљени - очување КиМ са чланством у ЕУ, унапређење односа са Русијом, али и са САД - "они то су нису, јер су утемељени на Уставу, а њихова реализација се одвија уз уважавање свих фундаменталних принципа међународног права", саопштило је Министарство спољних послова.



Истовремено, Дачић је напоменуо да политика самосталног одлучивања захтева много напора за нијансирање позиције и проналажење баланса у мноштву различитих интереса, често међусобно супротстављених.



"Са пријатељским државама које нису прихватиле једнострано проглашење тзв. Републике Косово, блиско сарађујемо у припреми аргументације и заједничком позиционирању према трећим државама и међународним организацијама на спречавању покушаја чланства тзв. Косова у њима", рекао је Дачић.



Како је истакао, упркос силном лобирању појединих држава из евроатлантског круга на промоцији независности тзв. Косова, на овом плану је Србија много учинила. 



"Са жаљењем констатујемо да са друге стране нема напретка у вези са успостављањем Заједнице српских општина и упозоравамо на неприхватљивост једностраних аката Приштине посебно настојања да се формира ''Војска Косова''", навео је.У том контексту, нагласио је значај несмањеног обима снага УНИМК-а и присуства КФОР-а на КиМ.



Истакавши чланство у ЕУ као један од стратешких спољнополитичких приоритета Србије, рекао је да, "иако сматрамо да пут ка ЕУ може да буде бржи, подржавамо ''принцип регате'' по коме се оцењује индивидуални напредак држава, а не све државе региона у ''пакету''".



"С друге стране, посвећеност Србије заједничкој спољној и безбедносној политици демонстрирали смо учешћем у војним и полицијским мировним мисијама ЕУ, јачањем наших капацитета за учешће у цивилним мировним операцијама, сарадњом у борби против тероризма, као и успешном сарадњом са ЕУ током мигрантске кризе", навео је шеф српске дипломатије.



Као посебан сегмент преговора Србије и ЕУ издвојио је Поглавље 35, за које истиче да у значајној мери одређује ток целокупног процеса при чему се напредак у дијалогу Београда и Приштине поставља као услов за помак и у другим областима, "што представља отежавајућу околност због константне опструкције Приштине у реализацији договореног". 



Указао је и на значај развијене и успешне регионалне сарадње, кроз бројне регионалне иницијативе, која такође доприноси чланству у ЕУ, а посебно је издвојио актуелни "Берлински процес" у оквиру којег су до сада одржана четири самита и 19 састанака на нивоу ресорних министара влада Западног Балкана и Европске комисије.



"Један од најважнијих приоритета спољне политике Србије је и очување стабилности у региону, унапређење добросуседства и даљи економски опоравак и бољи стандард свих грађана. До сада у свакој ситуацији, без изузетка, јасно смо потврђивали одлучност наше земље да сва отворена питања са непосредним суседима и у региону, а знате сами да их није мали број, решавамо дијалогом. Овакав приступ дао је значајне резултате и током прошле године", истакао је Дачић.



Међутим, напоменуо је да упркос напорима које Србија чини у циљу нормализације и унапређења односа са суседством и у региону, мора се "погледати истини у очи" и отворено рећи да често са других страна не добијамо адекватан одговор и искрено пружену "руку сарадње" што се, каже, у 2017. могло видети у комуникацији с бошњачким званичницима у БиХ, званичницима Хрватске, Македоније... 



"Ипак, таквим потезима суседа наша земља неће бити обесхрабрена у реализацији својих јасно дефинисаних приоритета и наставиће са промовисањем политике добросуседства и сарадње, али и са спречавањем сваког непринципијелног условљавања и покушаја интернационализовања питања која су у искључивој надлежности суверених држава", поручио је Дачић.



Како је указао, наш интерес је и да развијамо што је могуће боље односе са водећим европским земљама - посебно са Немачком, Британијом, Шпанијом, Француском, Аустријом и другим европским државама, али је рекао и да је приоритет наше спољне политике одржавање већ добрих и унапређење односа са Руском Федерацијом. 



"Русија пружа пуну подршку територијалном интегритету Србије, што се остварује на билатералном и мултилатералном плану. С друге стране, са САД желимо да унапредимо односе. Иако немамо исте ставове у погледу решавања косовског питања, имамо исти циљ, а то је стабилност региона Западног Балкана. У том смислу, Србија је поуздан и одговоран партнер", истакао је он.



Дачић је навео и да су односи са Кином такође последњих година значајно унапређени, што је и довело до успостављања стратешког партнерства, а 2016. и посете председника Кине Србији. 

"Међу нама, постоји међусобна подршка у питањима од кључног интереса за обе државе, уз одржавање дијалога на свим нивоима", рекао је, додавши да је Србија тренутно земља са највише заједничких пројеката у централној и источној Европи.



Подсетивши да Србија спроводи политику војне неутралности, рекао је да то није препрека унапређењу партнерске сарадње са НАТО и да односи са НАТО кроз Партнерство за мир за Србију представљају важну област наше спољне и безбедносне политике. 



"Стандарди које смо достигли кроз учешће у програму ПзМ у значајној мери су помогли да Србија успешно учествује у мисијама и операцијама УН и ЕУ", истакао је Дачић.



Према његовим речима, борба против тероризма представља заједнички задатак, посебно када је реч о радикалном исламизму и феномену џихадизма, а у том контескту је подсетио да је Србија чланица Глобалне коалиције за борбу против ИСИС-а. 



Осврнуо се и на питање енергетске безбедности, као један од кључних фактора за привредни развој држава, указавши да снабдевање енергентима није само економско, већ је и питање националне безбедности.