Ебади позива Иранце на грађанску непослушност

У интервјуу за "Дојче веле", Ебади, која живи у егзилу у Лондону, нагласила је да, према уставу, ирански народ има право да изађе на улице и да за маршеве и окупљења није потребна дозвола.



Она, ипак, тврди да је иранска влада увек игнорисала права људи. 



"Тренутно је број оних који излазе на улице у опадању. То је тако јер влада сузбија протесте уз примену насиља. Додуше, у мањим градовима демонстрације се још одржавају. Чак и они који су се били вратили у своје куће, сада опет излазе на улице и протестују. Узвикују да су гладни и да немају никакву економску перспективу. Влада неће моћи довека да игнорише гладне, већ мора да саслуша те људе", рекла је она.



Коментаришући то што у протестима не учествује средњи слој, Ебади тврди да је тај слој подржао демонстрације, "на свој начин". 



Она напомиње да политичко вођство није у рукама средњег слоја, а ни економске елите. 



"Елите су подржале протест тако што су објавиле изјаву. Адвокати-бранитељи људских права, правници и писци су, такође, објавили своје изјаве и подржали демонстранте. Баш као и неки уметници. Но, не треба заборавити да је побуна народа овај пут била толико жестока зато што људи на улицама нису имали шта да изгубе. Људи који имају шта да изгубе су нешто опрезнији. Представници средњег слоја не гладују као они који излазе на улице. Али, подржали су протесте", тврди Ебади.



Нобеловка је нагласила да су захтеви демонстраната врло јасни, односно да Иранци желе слободан референдум под окриљем Уједињених нација "како би њихов глас добио значај и како би могли да формулишу своје представе о влади". 



Влада до сада, тврди, није поклањала пажњу таквим захтевима. 



"Људи морају да своје захтеве поткрепе на миран начин, на пример, грађанском непослушношћу или притиском да се одрже избори на којима би била поштована воља народа", рекла је Ебади.



Она је саветовала да се избегне насиље, али да се искористе сва легална средства која су на располагању како би се повећао притисак на владу. 



"На пример, они који имају новац у банци, могли би да га подигну са рачуна. То би нанело штету привреди и државним банкама, можда би чак и довело државу на руб банкрота. Или, нека одбију да плате порез или рачуне за гас и воду. Те форме ненасилног протеста нису опасне, јер нико неће бити убијен или ухапшен, али влада ће бити приморана да поштује вољу народа", сматра Ебади.



Ебади је ирански адвокат, бивши судија и активисткиња за људска права. 



Она је 2003. као прва жена из муслиманског света добила Нобелову награду за мир, а од 2009. живи у егзилу у Лондону.