У серији о Немањићима не сме бити историјских грешака

После емитовања дуго очекиване пилот епизоде серије "Немањићи" у програму Националног сервиса неколико сати пре истека 2107. године, настале су полемике у јавности  од оних да је писаним уводом требало гледаоцима приближити епоху  о којој је реч , до примедби  сценаристима Гордану Михићу и редитељу Марку Маринковићу због лоше глуме, одсуства драме и употребе "модерног" језика којим Немањићи и њихови савременици никако нису могли да говоре.

За Марковића је међутим, како каже, најзначајније  како ће ова серија приказати династију Немањића, јер су они  једна од најважнијих европских династија Средњег века са чудесним и компликованим животима у односу на коју, како оцењује, јунаци "Игре престола" изгледају као поједностављени стрип јунаци. 

"У две генерације Немањићи су основали државу и подигли је на ниво европске равноправне силе. Основали су и цркву и створили језик. Стефан Немања је успео да се сретне два најмоћнија владара Европе - Фридрихом Барбаросом и Манојлом Комненом", каже он и додаје да  су сви  очекивали  да ће најскупљи пројекат у српској култури, после филма "Свети Геогргије убива Аждаху" бити нови почетак  како може да се на савремени начин и  једна од најважнијих европских династија Средњег века, или како су, рецимо,  "Хрвати од полупознатих краљева успели да направе питу".

"Али нас је пилот епизода посрамила", каже Марковић уз опаску да Средњи век на биоскопским платнима и телевизијским екранима у Србији као да је уклет,  јер за њега нема дилеме да је промешен дух времена у пилот епизоди који најављује серију "Немањићи". Он каже да је  најбољи пример за то везан за тумачење Битка код Пантина. 

"У том боју Стефан Немања држи говор у којем каже "Видели смо шта могу да ураде Срби када се сложе". То је битка у којој је погинуо његов брат што је необично за такав мотивациони говор. Други елемент је реченица коју изговара Стефан Немања "За крст часни и слободу златну". Тај поклич је је настао у 19. веку и користи га Мажуранић  у књизи "Смрт Смајлаге Ченгића" и Његош у "Горском вијенцу". Нисам сигуран да је Стефан Немања читао епске песме из 19. века а сигурно није читао Мажуранића", каже Марковић. 

Према његовим речима ауторима се поткрао и један бизаран пропуст у пилот епизоди Немањића. 

"Два дечака Стефан и Вукан коментаришу битку код Пантина. Стефан у том моменту има две године. Како дете од две године може да буде тако изџигљало и да даје стручан војно-политички коментар битке, казао је Марковић.  

Он истиче да остаје мистерија како је озбиљном жирију који је бирао текстове на анонимном конкурсу промакле такве фактографске грешке. 

"У нашој култури морамо да вратимо институцију пажљиве рецензије: ред по ред. Мени се дешавало да потпишем рецензије књига које сам само прелистао. Када сам их касније читао пажљивије чупао сам косу од муке", казао је Марковић, који инсистира на томе  да је, када је реч о Немањићима, веома  важно поштовати историографију.

Па, први српски просветитељ био је Свети Сава, каже он, а полемике око тога да ли је млађани Растко био светлокос сматра небитним, мада каже да су то аутори пилот епизоде погодили. 

"Свети Сава има реалистички портрет у манастиру Милешева и знамо да је био светлокоси човек са светлим очима. Вероватно је био плавокоси као дечак". 

Марковић додаје и то да је у ТВ пројекат Немањићи уложено много труда и средстава и да о серији не треба судити само на основу пилот епизоде и да треба сачекати и видети у шта ће се претворити телевизијска прича о лози Немањића.

На констатацију да су готово сви филмови и серије који су код нас рађени на историјске теме у почетку наилазили на критике, Марковић сматра да је још увек најбољи филм на српске средњевековне мотиве направио Хрват Ватрослав Мимица...

"Он је режирао филм "Бановић Страхиња" у којем насловну улогу игра Франко Неро. Сви треба да упуте извињење Здравку Шотри. Филм "Косовски бој" има упаде из 21. века као у Земекисовом "Повратку у будућност", али то је настало услед кратких рокова и малог буџета. "Бој на Косову" је, оцењује он, ипак прављен на основу врхунског текста Љубомира Симовића", каже Марковић.

Истовремено Марковић упућује  и на то да су   филмови "Бановић Страхиња" и  "Бој на Косову"  наслонили на мит и епску народну поезију, која  је одличан предложак за узбудљиве филмове за које верује да ће тек настајати у нашој кинематографији.