Спортисти и спортске легенде о Дневниковом избору најбољег спортисте АП Војводине

Поред спортских легенди ту су и младе наде које траже своје место на вечној листи Дневника, а ради гости су и спортски радници, спонзори и колеге из других медија.

Владимир Батез, покрајински секретар за спорт и омладину

„Сви из света спорта знамо да је ово најпрестижнији избор, с најдужом традицијом и веома ми се свиђа концепт и начин на који “Дневник” то организује сваке године. Радује чињеница да сваке године имамо све више врхунских спортиста и врхунских резултата, што је за сваку похвалу, а надам се да ћемо у наредној години наставити у истом ритму. Многобројни спортисти из војвођанских клубова су нас ове године обрадовали и свима им желим да им 2018. година буде успешнија.“

Слободан Бошкан, председник Спортског савеза Војводине

„Ваши избори увек су били добро организовани. Било ми је задовољство да будем гост и да присуствујем “Дневниковом” избору најбољих спортиста у АП Војводини. Мислим да су и овај пут изабрани најбољи спортисти са територије Војводине у овој години. Имао сам  прилику да преузмем награду у име одбојкаша Мирана Kujunyića. Драго ми је да Одбојкашки клуб Војводина и даље има свог представника међу најбољим спортистима Војводине и да ће тако бити и у будућности.“

Аранка Биндер, помоћник покрајинског секретара за спорт

„Били сте врло реални увек и држите се тога већ 61 годину. Свака част. Сваки пут уживам. Волим да дођем на ваше избре. Јако је тешко изабрати најбоље када у једној години имате неколико светских и европских првака и направити ту праву нијансу, али мислим да сте ове године у томе успели, као и prеthodnih и да увек проглашавате оне који су најзаслужнији. Срећан вам овај 61. избор и желим вам да и у наредном периоду будете тако добри као и до сада.“

Зоран Панчић, освајач две олимпијске медаље у веслању

„Ваши избори су одлични, ту су све саме легенде спорта, освајачи олимпијских, светских и европских одличја. Ово није била олимпијска година, али је зато била година светских и европских шампиона. Рвачи су ове године остварили изванредан резултат. То је велики потенцијал за Олимпијске игре у Токију. А шта рећи о нашој Ивани Шпановић, атлетској хероини која је добила специјално признање. Она је у тренду годинама. Гледајући ову вечну листу, на њој се налазе највећа спортска имена у протеклих 61 годину. Мени је драго и част ми је што сам део те листе и што сам у друштву највећих светских спортских величина. А и када се погледа ко је све седео у публици и ко је све дошао да увелича вашу и нашу манифестацију заиста се осећа узвишеним. Ово је лепа традиција и поред спортске рубрике која је најчитанија у “Дневнику” нека ова манифестација потраје још дуго и да ова листа буде што дужа са новим резултатима, са новим освајачима олимпијских, светских и европских одличја.“ 

Милорад Докманац, селектор рвачке репрезентације

„Вечна листа “Дневника” говори у прилог рвања и мислим да током 61 године је 14 или 15 добитника било из рвачког спорта, што говри о квалитету овог спорта. Имали смо озбиљан застој од генерације Мемишевића, Фргића, Петковића до појаве ове нове генерације Штефанека, Фриса, Немеша. И сада то изгледа лако, али 25- 30 година смо се мучили да се вратимо на место где је рвање некада било. Пут је уцртан јошп 2002. године, тежак и мукотрпан пут повратка, јер је много теже враћати се на оно што је некада било. Срећом постигли смо много тога. Данас говоримо да имамо олимпијског шампиона, светског и европског првака. Имамо једну изузетну генерацију која још увек није рекла своје. Мислим да ће Токио бити врхунац ове приче, а до тада припремемо неке нове клинце да их наследе. Било би ми драго да и у наредним годинама освајамо пехаре најбољих. Можда смо мало досадили осталима, али освојити титулу светског и европског првака у олимпијској дисциплини је веома тешко. Биће ми драго и ако неки други спортиста освоји светску или европску титулу да буде на челу листе “Дневника”, али ми ћемо се борити. Следеће године је Светско првенство у Будимпешти, имамо три озбиљна кандидата за одличја.“

Славко Обадов, џудо легенда

„У последње време сам на вашим изборима приметио једну промену која ме је одушевила. Пре је било да у првих десет најбољих које сте на крају представљали био само по један из једног спорта. А сада видим да је то промењено и да је и први и трећи из рвања. Мислим да је то веома добро, ако је неки спорт тако добар и има више шампиона, поготво у индивидуалној конкуренцији, онда и треба да буду најбољи, без обзира што су из истог спорта. Имали смо у prеthodnim годинама у многим изборима спортиста да су бирани неки спортисти који су били малтене Балкански прваци, а ово је сада другачија ситуација, где и Нови Сад и Војводина и Србија имају изузетне спортисте. Мени је то посебно драго, као и што ми је драго да сам део “Дневникове” вечне листе, да сам у друштву таквих спортских величина. То је за мене велико признање. Зато и волим да дођем и да видим пријатеље са којима сам годинама био у спорту, као и да видим себе на тој вечној листи.“

Васа Мијић, одбојкашка легенда

„„Дневникова” вечна листа је стварно импресивна и треба да јој се да значај када се погледају имена која су на њој. Част ми је да будем на тој листи и част ми је да присуствујем оваквим манифестицајима. Поред имена великана нова се стално додају и сигуран сам да ће и у будућности бити неких значајних имена. Признања је много и биће их увек, али мислим да је младим спортистима важно јер им даје подстрек за наставак рада. За спортисту признања увек значе, јер су потврда да се добро ради, а важно је и зато што деца која се баве спортом много више улажу у себе од друге деце која се не баве спортом. Често се дешава да тај труд не буде адекватно награђен кроз признања, а велико искуство које стичу помаже им да касније у животу цене то што су радили и успеју у животу и у другим областима. Свакако се касније тих признања сећају, као и ја.“

Дејан Станојевић, селектор ватерполиста Румуније

„Најзначајније је у имену традиције да се она настави, да буде боља, већа и недостижнија за неке друге. Када је у питању “Дневников” избор то је нешто што је стварно јединствено и то што га чини посебним, а све нас који смо у спорту на овај или онај начин чини поносним што смо део те приче. Сви који су добили признања заслужили су их, као и овогодишњи победник Виктор Немеш. На основу резултата које је постигао ове године то је било и очекивано, а оно што је најбитније је да је спорт поново победио и да смо показали да треба да нас диже и развија.“

Радослав Филиповић, ватерполиста

„Манифестација је као и prеthodnе године била веома лепо организована, баш онаква какава треба да буде када се бира најбољи спортиста. Драго ми је што сам и овога пута понео наслов најбољег ватерплисте Покрајине, као и prеthdnе године. Надам се да ћу својим резултатима оправдати поверење и у наредним годинама. И ако неко други буде најбољи следеће године биће ми драго, али ћу се и ја трудити да понво добијем ово признање.“

Стефан Стојачић, кошаркаш

„Хвала “Дневнику” на великом признању. Поносан сам на чињеницу да се Кошаркашки клуб Војводина после 20 година домогао Прве лиге. Због пословних обавеза ове сезоне нисам у прилици да помогнем тиму као прошле, али верујем да ће убудуће Војводина добити статус и третман какав заслужује. Ова година сигурно је била међу најсупешнијим у мојој каријери, и са спортске и са научне стране, а у наредној спортски планови иду ка професионалним водама у баскету три на три, с обзиром да је екипа Лиман НС за коју наступам ове године била трећа на свету, а мени је ФИБА доделила титулу МВП баскеташа у 2017. години. Желим да наставим да се бавим роботиком, па ћемо видети како ћу успети да функционишем на два фронта.“   

Хермина Лукач, куглашица  

„Срећна сам и задовољна што ме је “Дневник” изабрао за најбољу војвођанску куглашицу, увек је лепо бити део ове манифестације. То ми је подстрек за даљи рад, с обзиром да ће се наредне године одржати Светско јуниорско првенство, на ком очекујемо екипни, а ја лично и успех у појединачној конкуренцији. Најважнија је добра организација. Оно што волим, свакако ћу стићи да урадим.“

Јово Галић, Гордана Маленовић, Марко Ристић, Душан Кнежић

Фото: С. Шушњевић и Б. Лучић