После четири „шестице” у Оџаке стигла и „седмица”

Талични бројеви 3, 4, 10, 14, 17, 22 и 31 донели су му 524.691.140 динара то јест 4,4 милиона евра.

Будући да у Оџацима постоје само три локације на које је срећник могао да сврати, није било потребно много лутати за информацијама, додуше још непотврђеним. Мештани су нас најпре упутили на продавницу „Оги и Ада” са уплатним бројем 3564.  – Људи се спрдају, па објављују све и свашта, чак су спомињали да добитник није одавде већ из Оџака у Босни, што, наравно, није тачно – рекла је продавачица Стојанка Арђелан. – Не могу да тврдим да је седмица уплаћена код нас, а и да знам, не бих рекла. Али зато могу рећи да смо најјаче уплатно место. У задња два месеца су извучене четири шестице. Прва је припала људима који су били жиранти и отплаћивали туђ кредит. Једну је добио човек који је толико сиромашан да није имао ни отворену картицу у банци. Последња шестица је исплаћена у среду тешком болеснику. Пошто носи катетер и такорећи је непокретан, пријатеља шаље да му преда тикет. Будући да је уплатио само две колоне, очекивао је евентуално тројку. Увек сам пресрећна кад могу да предам новац неком коме је стварно потребан.

Са Државном лутријом Србије сарађују већ 12 година, а верне муштерије, бар што се тиче улата за лото, стекли су тиме што увек испоштују своје обавезе.

– До 25.000 можемо да им исплатимо у готовини, а остало иде преко банке. Порез се одмах обрачунава и извештај добија на кућну адресу, нема лажи, нема преваре – додала је она.

Човек са сто заната, шездесетогодишњак у пензији чија су деца отишла у иностранство, у потрагу за достојанственијим животом, поверио нам је да би се одселио у Шведску, јер од 13.000 динара пензије не може да се опстане. Радује га што је добитник баш одавде с обзиром на лошу материјалну ситуацију, али не верује да ће се исти овде и задржати.

Један од наших саговорника посумњао је да је добитник његов школски другар.

– Ух, што бих волео да је он, па да ме погура, то би ми баш пријало! А да сам ја тај срећник, одселио бих се на Кубу и не би ме више интересовали Оџаци – био је искрен Горан Јововић.

Времешни Милан Кнежевић је додао:

– Педесет хиљада бих задржао да могу деци и унучадима да помогнем. Од остатка бих направио неку задужбину, да се памтим. Какве паре, паре су број! Само да имамо колико нам је потребно за живот, јер ми нисмо ријалити играчи, њима највише требају новци!

С. Милачић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Оџаци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)