Posle četiri „šestice” u Odžake stigla i „sedmica”
Vest da je posle osam meseci izvučena loto sedmica, a da je dobitnik taksista Odžačanin koji radi u Ratkovu, uzburkala je stanovnike ovih i svih okolnih mesta.
Talični brojevi 3, 4, 10, 14, 17, 22 i 31 doneli su mu 524.691.140 dinara to jest 4,4 miliona evra.
Budući da u Odžacima postoje samo tri lokacije na koje je srećnik mogao da svrati, nije bilo potrebno mnogo lutati za informacijama, doduše još nepotvrđenim. Meštani su nas najpre uputili na prodavnicu „Ogi i Ada” sa uplatnim brojem 3564. – Ljudi se sprdaju, pa objavljuju sve i svašta, čak su spominjali da dobitnik nije odavde već iz Odžaka u Bosni, što, naravno, nije tačno – rekla je prodavačica Stojanka Arđelan. – Ne mogu da tvrdim da je sedmica uplaćena kod nas, a i da znam, ne bih rekla. Ali zato mogu reći da smo najjače uplatno mesto. U zadnja dva meseca su izvučene četiri šestice. Prva je pripala ljudima koji su bili žiranti i otplaćivali tuđ kredit. Jednu je dobio čovek koji je toliko siromašan da nije imao ni otvorenu karticu u banci. Poslednja šestica je isplaćena u sredu teškom bolesniku. Pošto nosi kateter i takoreći je nepokretan, prijatelja šalje da mu preda tiket. Budući da je uplatio samo dve kolone, očekivao je eventualno trojku. Uvek sam presrećna kad mogu da predam novac nekom kome je stvarno potreban.
Sa Državnom lutrijom Srbije sarađuju već 12 godina, a verne mušterije, bar što se tiče ulata za loto, stekli su time što uvek ispoštuju svoje obaveze.
– Do 25.000 možemo da im isplatimo u gotovini, a ostalo ide preko banke. Porez se odmah obračunava i izveštaj dobija na kućnu adresu, nema laži, nema prevare – dodala je ona.
Čovek sa sto zanata, šezdesetogodišnjak u penziji čija su deca otišla u inostranstvo, u potragu za dostojanstvenijim životom, poverio nam je da bi se odselio u Švedsku, jer od 13.000 dinara penzije ne može da se opstane. Raduje ga što je dobitnik baš odavde s obzirom na lošu materijalnu situaciju, ali ne veruje da će se isti ovde i zadržati.
Jedan od naših sagovornika posumnjao je da je dobitnik njegov školski drugar.
– Uh, što bih voleo da je on, pa da me pogura, to bi mi baš prijalo! A da sam ja taj srećnik, odselio bih se na Kubu i ne bi me više interesovali Odžaci – bio je iskren Goran Jovović.
Vremešni Milan Knežević je dodao:
– Pedeset hiljada bih zadržao da mogu deci i unučadima da pomognem. Od ostatka bih napravio neku zadužbinu, da se pamtim. Kakve pare, pare su broj! Samo da imamo koliko nam je potrebno za život, jer mi nismo rijaliti igrači, njima najviše trebaju novci!
S. Milačić
(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Odžaci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)