Агро-Клек унапредио фарму крава: Дневно 10.000 литара млека
КЛЕК: Земљорадничка задруга „Агро-Клек” у Клеку није ове јесени добила да обрађује 500 хектара државног земљишта, због чега ће морати знатно да смањи број грла крва, али и запослених, будући да је државне оранице обрађивала да би обезбедила сточну храну за 500 музних крава, каже директор те ZZ Радован Бокић.
Према његовим речима, на подручју Клека је између 700 и 800 хектара државне земље који су добили да обрађују друга пољопривредна газдинства којима Земљорадничка задруга „Агро-Клек”, упркос томе што има својих 1.200 хектара, не може да конкурише.
У томе нас сада спречава Закон о државном земљишту, у чијој регулативи пише да земљорадничке задруге и регистроване фарме не могу добити у аренду државне њиве уколико имају своје оранице па ће, осим „Агро-Клека” бити ускраћени и други, поручује наш саговорник.
Бокић каже да ће задруга у Клеку због тога бити на губику од 30 до 50 милиона динара годишње.
Државну земљу смо до сада добијали да обрађујемо на основу броја грла говеда – имамо их укупно 1.000, а од тога 500 музних крава – па ћемо сада морати да стадо умањимо бар стотину комада и због тога смањити и број запослених, којих је сада на платном списку 70. А довели смо фарму крава до савршенства јер у просеку добијамо 9.000 литара млека по крави, док је српски просек 4.000 литара, а у ЕУ између 6.500 и 7.000 литара, каже Бокић, и наглашава да млеко продају „Млекопродукту” у Зрењанину, и да је фарма задруге „Агро-Клек” под посебним надзором јер „Млекопродукт” од млека прави сир који иде у извоз за Русију. Дневно на фарми крава се помузе између 10.000 и 11.000 литара млека.
„Агро-Клек” од 1997. године ни дана није имао минус на рачуну. Директор Бокић каже да је у 2016. години земљорадничка задруга платила држави по разним основама 90 милиона динара пореза.
У 2016. години остварили смо приход од око 550 милиона динара и имали добит од 120 милиона динара, док је просек бруто плате 94.000 динара. Ове године приходи ће бити знатно мањи због велике суше која је утицала на приносе, навео је Бокић.
По речима директора Земљорадничке задруге, у протекле три године уложено је око два милиона евра сопственог новца, у механизацију, изградњу складишта, куповину музне опреме која испуњава стандарде ЕУ и Русије...
Та улагања су значајна, али у томе нисмо усамљени јер у Војводини има између 70 и 80 земљорадничких задруга које привређују одлично као и „Агро-Клек”. За разлику од многих задруга које се нису снашле у транзицији, ми смо имовину сачували, имамо сада и 70 задругара и доста коопераната, каже Бокић.
Како додаје, на 1.200 хектара задруга сеје ратарске културе па је тако ове јесени посејала пшенице на 400 хектара, а сеје још и кукуруз, соју… чији се род 70 одсто користи за прехрану стоке, а вишак продаје домаћим трговцима.
Директор Бокић наглашава да задруга има и рибњак на 80 хектара, који се показао као добар извор прихода, у њему гаје конзумног шарана и годишње на домаћем тржишту продају стотину тона те рибе.
З. Делић
