Agro-Klek unapredio farmu krava: Dnevno 10.000 litara mleka
KLEK: Zemljoradnička zadruga „Agro-Klek” u Kleku nije ove jeseni dobila da obrađuje 500 hektara državnog zemljišta, zbog čega će morati znatno da smanji broj grla krva, ali i zaposlenih, budući da je državne oranice obrađivala da bi obezbedila stočnu hranu za 500 muznih krava, kaže direktor te ZZ Radovan Bokić.
Prema njegovim rečima, na području Kleka je između 700 i 800 hektara državne zemlje koji su dobili da obrađuju druga poljoprivredna gazdinstva kojima Zemljoradnička zadruga „Agro-Klek”, uprkos tome što ima svojih 1.200 hektara, ne može da konkuriše.
U tome nas sada sprečava Zakon o državnom zemljištu, u čijoj regulativi piše da zemljoradničke zadruge i registrovane farme ne mogu dobiti u arendu državne njive ukoliko imaju svoje oranice pa će, osim „Agro-Kleka” biti uskraćeni i drugi, poručuje naš sagovornik.
Bokić kaže da će zadruga u Kleku zbog toga biti na gubiku od 30 do 50 miliona dinara godišnje.
Državnu zemlju smo do sada dobijali da obrađujemo na osnovu broja grla goveda – imamo ih ukupno 1.000, a od toga 500 muznih krava – pa ćemo sada morati da stado umanjimo bar stotinu komada i zbog toga smanjiti i broj zaposlenih, kojih je sada na platnom spisku 70. A doveli smo farmu krava do savršenstva jer u proseku dobijamo 9.000 litara mleka po kravi, dok je srpski prosek 4.000 litara, a u EU između 6.500 i 7.000 litara, kaže Bokić, i naglašava da mleko prodaju „Mlekoproduktu” u Zrenjaninu, i da je farma zadruge „Agro-Klek” pod posebnim nadzorom jer „Mlekoprodukt” od mleka pravi sir koji ide u izvoz za Rusiju. Dnevno na farmi krava se pomuze između 10.000 i 11.000 litara mleka.
„Agro-Klek” od 1997. godine ni dana nije imao minus na računu. Direktor Bokić kaže da je u 2016. godini zemljoradnička zadruga platila državi po raznim osnovama 90 miliona dinara poreza.
U 2016. godini ostvarili smo prihod od oko 550 miliona dinara i imali dobit od 120 miliona dinara, dok je prosek bruto plate 94.000 dinara. Ove godine prihodi će biti znatno manji zbog velike suše koja je uticala na prinose, naveo je Bokić.
Po rečima direktora Zemljoradničke zadruge, u protekle tri godine uloženo je oko dva miliona evra sopstvenog novca, u mehanizaciju, izgradnju skladišta, kupovinu muzne opreme koja ispunjava standarde EU i Rusije...
Ta ulaganja su značajna, ali u tome nismo usamljeni jer u Vojvodini ima između 70 i 80 zemljoradničkih zadruga koje privređuju odlično kao i „Agro-Klek”. Za razliku od mnogih zadruga koje se nisu snašle u tranziciji, mi smo imovinu sačuvali, imamo sada i 70 zadrugara i dosta kooperanata, kaže Bokić.
Kako dodaje, na 1.200 hektara zadruga seje ratarske kulture pa je tako ove jeseni posejala pšenice na 400 hektara, a seje još i kukuruz, soju… čiji se rod 70 odsto koristi za prehranu stoke, a višak prodaje domaćim trgovcima.
Direktor Bokić naglašava da zadruga ima i ribnjak na 80 hektara, koji se pokazao kao dobar izvor prihoda, u njemu gaje konzumnog šarana i godišnje na domaćem tržištu prodaju stotinu tona te ribe.
Z. Delić
