Јоксимовић: С пуним правом очекујемо извесније рокове за прикључење

На отварању седмог састанка Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ - Србија, Јоксимовић је рекла да ако се од Србије као земље кандидата за чланство у ЕУ траже рокови и постовање рокова онда с пуним правом Србија у партнерском односу, као земља кандидат може да тражи и очекује извесније рокове. 



“Морате да имате кредибилне одговоре куда води овај процес”, рекла је Јоксимовић и навела да би то допринело већем ентузијазму и дало би већи замајац реформама, али и очувању кредибилтета процеса проширења и политике проширења ЕУ коју је наговестио председник Европске комисије Жан Клод Јункер. 



Оценила је да “политичка ураниловка” у политици проширења ЕУ није добра јер, објашњава, може да потцени једне, а прецени друге кандидате. 



Наводећи да уважава потребу да регион западног Балкана сарађује, Јоксимовић каже да “политичка ураниловка није најсрећнији приступ”, те да је критеријум појединачних вредновања земаља кандидата за чланство у Унији једини валидан критеријум. 



Бугарска, наводи министарка, која од 1. јануара преузима шестомесечно председавања ЕУ, најавила је самит земаља западног Балкана у Софији, те изразила очекивање да тај скуп “неће бити обесхрабрујући за оне који највише напредују”. 



Истакла је и да изјаву Јункера о 2025. години као најбољем сценарију за приступање Србије и Црне Горе Унији не би требало разводњавати и релативизовати. 



Навела је и да је раније постојала пракса давања неких рокова који су се на крају испоставили као нереални, преамбициозни, популистички и демагошки у том тренутку, те истакла да су у овој фази преговара и након свега што се дешава и унутар ЕУ и земаља кандидата у регону западног Балкана временске одреднице веома важне. 



Министарка каже да ако земља уђе у процес придруживања који подразумева трансформацију и реформе онда мора да имате кредибилан одговор друге стране куда тај процес води и у ко тренутку можете да очекујете прикључење. 



Истакла је да сам процес проширења подразумева и чланство. 



Оцењује да је добар тренутка за сумирање 2017. наводећи да је у порцесу придруживања било и добрих ствари, успона али и падова, те да је било и разочарења у погледу отварања броја поглавља. 



Подсетила је да је у 2017. Србија отворила укупно шест поглавља, од чега четири за време председавања Малте, а недавно два поглавља за време естонског председавања, али да је тада Србија после порука високе представнице ЕУ Федерике Могерини да је Србија остварила екстремни напредак и изјаве Јункера с правом очекивала да ће тада уместо два, бити отворено укупно три поглавља. 



“Земље чланице ЕУ су другачије одлучиле. Нећемо туговати”, каже Јоксимовић и пита зашто постоји та скученост у разумевању отварања поглавља која су, каже, најбоље средство за мониторинг и праћење реформи. 



Отварање шест поглавља у 2017. није лош скор, каже министарка и истиче да је могло и боље



Она је навела да ће Влада Србије радити све што је до ње да убрза процес придруживања, те истакла да ће Србија током бугарског председавања ЕУ које преузима од 1. јануара имати спремне преговарачке позиције за три поглавља и то поглавље 33 које се односи на буџетске и финансијске одредбе, поглавље 9 - финансијске услуге, сектор банкарства и осигурања и поглавље 13 - рибарство. 



Истакла је да се ради интензивно и на другим поглављима, те да је несумњиво да ће Србија имати спремне још три или четири преговарачке позиције.