Директорица наследила деду, па шефује и мајци

У гимназији која носи име чувеног научника светског гласа, родом из Идвора, места у ковачичкој општини, мото ђака и просветара гласи: „Ми говоримо седам језика!“. 

Тај мото без икаквог претеривања одговара стварном стању, без обзира што се настава одвија  само на два језика, српском и словачком, али треба имати у виду да су у вишенационално шароликој ковачичкој општини у службеној употреби српски, словачки, мађарски и румунски, међу житељима је и велики број других националности, ту су и страни језици тако да се у школи заиста говори и изучава седам језика!

„Покушавамо да нам то буде бренд, да по томе будемо препознатљиви. Отуда смо у школи направили јединствен микс фолклора где смо спојили игре и свадбарске обичаје четири националности. У кореографији је чардаш који Мађари играју пре венчања, љубљење које је карактеристично код Румуна, игре са метлом после венчања у раним јутарњим сатима код Словака, а заступљени су и обичаји Срба. Имамо и јако добар хор са сплетом песама на четири језика…“, наглашава директорка Татиана Брткова. 

Пре оснивања Гимназије у Ковачици је пет година постојала Средња економска школа, па приликом обележавања пола века Гимназије „Михајло Пупин“ није заборављена ни та чињеница. Први директор гимназије био је Мартин Томан, који је на тој дужности провео готово четврт века, од оснивања до 1991. године, његовим стопама настављали су Жива Стојанов, Методије Илиоски, Павел Рохарик и Горан Херлинг, а сада је на тој дужности  професорица физичког васпитања Татиана Брткова.

Први директор гимназије Мартин Томан у својој 88-ој години присетио се како је то било некада, на почетку, када су се успели изборити да деца из Ковачице и околине овде добију могућност гимназијског образовања. Пожутеле фотографије посведочиле су како је протекло пола века, а у распитивању како да стигнемо до првог директора Томана, није га било тешко пронаћи.

„То је мој деда и живи јако близу, одмах иза ћошка“, поносно је истакла директорка Татиана Брткова.“И моја мајка Јармила радни век проводи у просвети, професор је математике и стицајем околности сада сам и њој  директорица. Тата је био ученик ове школе и радио једно време у правном смеру, теча и тетка су такође просветни радници, стрина је професорица физичког…“. 

Господина Мартина Томана у друштву унуке Татјане посетили смо у његовој кући. 

„Мора некако да се иде даље, сви смо породично били или смо још увек у просвети, али има нас и других занимања, а унука Тања је доспела на дужност где сам некада био. Сада је сигурно другачије него некада, што је и нормално, али мислим да је раније било боље, лакше и једноставније. Сада су дошле нове технологије, нови захтеви и за просветне раднике и за ученике“, констатује господин Томан. 

Према његовим речима, гимназија у Ковачици је изнедрила доста успешних стручњака иако почеци нису били лаки јер је требало обезбедити наставно особље за којим се у то време “трагало” по целој Војводини. 

Гимназија “Михајло Пупин” има одељења општег смера са наставом на српском и словачком, а директорка Татиана Брткова истиче да је ове године са наставом на српском отворен и смер електротехника информационих технологија.

„Једина смо гимназије у Србији која је добила одобрење уз неке електротехничке школе, да отворимо смер електротехничара информационих технологија. Уписали смо пуну квоту ученика, 24 првака електротехничара будућих програмера и очекујемо да се тај смер у будућности развија у нашој школи.“

Последица је то смањеног наталитета али и великог одлива становништва у иностранство. Деца из ове средине већ средње школе уписују у Словачкој, јер нам је највећи број ђака за одељења на словачком из Ковачице и Падине, а њихов број се у последње време преполовио– објашњава директорка Брткова.

Ректор два пута садио руже 



„У оквиру обележавања пола века Гимназије, ове јесени окупили смо најуспешније из свих генерација. Нисмо ни били свесни да смо их мало запоставили, али сви они на неки начин могу да нам помогну, да нас посаветују. Поводом јубилеја симболично су сви засадили по једну ружу, да оставе трага. Било је и оних попут ректора Универзитета у Новом Саду Николића, који се присетио да је у ковачичкој гимназији по други пут учествовао у садњи врта ружа. Prеthodni пут учествовао је као ученик генерације када се садило “88 ружа за друга Тита”“, испричала је директорка Татиана Брткова.

„Доста њих који гимназију завршавају на словачком језику одлази у Словачку, док припадници румунске мањине који се код нас школују на српском уписују се на факултете у Темишвару. Рецимо, ученик генерације из прошле школске године уписао је без проблема студије информационих технологија у Темишвару, а неки припадници мађарске мањине настављају студије у Мађарској“, истиче директорка Брткова.

Са посебним задовољством се истиче да је из ковачичке гимназије потекло 13 доктора наука, на докторским студијама је тренутно пет бивших ученика, а међу онима који су после завршетка школовања у Ковачици постигли успешну каријеру у многим  професијама је и актуелни ректор Универзитета у Новом Саду професор др Душан Николић, родом из Црепаје. 

 

Милорад Митровић