Direktorica nasledila dedu, pa šefuje i majci

U gimnaziji koja nosi ime čuvenog naučnika svetskog glasa, rodom iz Idvora, mesta u kovačičkoj opštini, moto đaka i prosvetara glasi: „Mi govorimo sedam jezika!“. 

Taj moto bez ikakvog preterivanja odgovara stvarnom stanju, bez obzira što se nastava odvija  samo na dva jezika, srpskom i slovačkom, ali treba imati u vidu da su u višenacionalno šarolikoj kovačičkoj opštini u službenoj upotrebi srpski, slovački, mađarski i rumunski, među žiteljima je i veliki broj drugih nacionalnosti, tu su i strani jezici tako da se u školi zaista govori i izučava sedam jezika!

„Pokušavamo da nam to bude brend, da po tome budemo prepoznatljivi. Otuda smo u školi napravili jedinstven miks folklora gde smo spojili igre i svadbarske običaje četiri nacionalnosti. U koreografiji je čardaš koji Mađari igraju pre venčanja, ljubljenje koje je karakteristično kod Rumuna, igre sa metlom posle venčanja u ranim jutarnjim satima kod Slovaka, a zastupljeni su i običaji Srba. Imamo i jako dobar hor sa spletom pesama na četiri jezika…“, naglašava direktorka Tatiana Brtkova. 

Pre osnivanja Gimnazije u Kovačici je pet godina postojala Srednja ekonomska škola, pa prilikom obeležavanja pola veka Gimnazije „Mihajlo Pupin“ nije zaboravljena ni ta činjenica. Prvi direktor gimnazije bio je Martin Toman, koji je na toj dužnosti proveo gotovo četvrt veka, od osnivanja do 1991. godine, njegovim stopama nastavljali su Živa Stojanov, Metodije Ilioski, Pavel Roharik i Goran Herling, a sada je na toj dužnosti  profesorica fizičkog vaspitanja Tatiana Brtkova.

Prvi direktor gimnazije Martin Toman u svojoj 88-oj godini prisetio se kako je to bilo nekada, na početku, kada su se uspeli izboriti da deca iz Kovačice i okoline ovde dobiju mogućnost gimnazijskog obrazovanja. Požutele fotografije posvedočile su kako je proteklo pola veka, a u raspitivanju kako da stignemo do prvog direktora Tomana, nije ga bilo teško pronaći.

„To je moj deda i živi jako blizu, odmah iza ćoška“, ponosno je istakla direktorka Tatiana Brtkova.“I moja majka Jarmila radni vek provodi u prosveti, profesor je matematike i sticajem okolnosti sada sam i njoj  direktorica. Tata je bio učenik ove škole i radio jedno vreme u pravnom smeru, teča i tetka su takođe prosvetni radnici, strina je profesorica fizičkog…“. 

Gospodina Martina Tomana u društvu unuke Tatjane posetili smo u njegovoj kući. 

„Mora nekako da se ide dalje, svi smo porodično bili ili smo još uvek u prosveti, ali ima nas i drugih zanimanja, a unuka Tanja je dospela na dužnost gde sam nekada bio. Sada je sigurno drugačije nego nekada, što je i normalno, ali mislim da je ranije bilo bolje, lakše i jednostavnije. Sada su došle nove tehnologije, novi zahtevi i za prosvetne radnike i za učenike“, konstatuje gospodin Toman. 

Prema njegovim rečima, gimnazija u Kovačici je iznedrila dosta uspešnih stručnjaka iako počeci nisu bili laki jer je trebalo obezbediti nastavno osoblje za kojim se u to vreme “tragalo” po celoj Vojvodini. 

Gimnazija “Mihajlo Pupin” ima odeljenja opšteg smera sa nastavom na srpskom i slovačkom, a direktorka Tatiana Brtkova ističe da je ove godine sa nastavom na srpskom otvoren i smer elektrotehnika informacionih tehnologija.

„Jedina smo gimnazije u Srbiji koja je dobila odobrenje uz neke elektrotehničke škole, da otvorimo smer elektrotehničara informacionih tehnologija. Upisali smo punu kvotu učenika, 24 prvaka elektrotehničara budućih programera i očekujemo da se taj smer u budućnosti razvija u našoj školi.“

Posledica je to smanjenog nataliteta ali i velikog odliva stanovništva u inostranstvo. Deca iz ove sredine već srednje škole upisuju u Slovačkoj, jer nam je najveći broj đaka za odeljenja na slovačkom iz Kovačice i Padine, a njihov broj se u poslednje vreme prepolovio– objašnjava direktorka Brtkova.

Rektor dva puta sadio ruže 



„U okviru obeležavanja pola veka Gimnazije, ove jeseni okupili smo najuspešnije iz svih generacija. Nismo ni bili svesni da smo ih malo zapostavili, ali svi oni na neki način mogu da nam pomognu, da nas posavetuju. Povodom jubileja simbolično su svi zasadili po jednu ružu, da ostave traga. Bilo je i onih poput rektora Univerziteta u Novom Sadu Nikolića, koji se prisetio da je u kovačičkoj gimnaziji po drugi put učestvovao u sadnji vrta ruža. Prethodni put učestvovao je kao učenik generacije kada se sadilo “88 ruža za druga Tita”“, ispričala je direktorka Tatiana Brtkova.

„Dosta njih koji gimnaziju završavaju na slovačkom jeziku odlazi u Slovačku, dok pripadnici rumunske manjine koji se kod nas školuju na srpskom upisuju se na fakultete u Temišvaru. Recimo, učenik generacije iz prošle školske godine upisao je bez problema studije informacionih tehnologija u Temišvaru, a neki pripadnici mađarske manjine nastavljaju studije u Mađarskoj“, ističe direktorka Brtkova.

Sa posebnim zadovoljstvom se ističe da je iz kovačičke gimnazije poteklo 13 doktora nauka, na doktorskim studijama je trenutno pet bivših učenika, a među onima koji su posle završetka školovanja u Kovačici postigli uspešnu karijeru u mnogim  profesijama je i aktuelni rektor Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Dušan Nikolić, rodom iz Crepaje. 

 

Milorad Mitrović