Грађанима остало још неколико дана за куповину штедних обвезница
Било да се одлуче за динарску или девизну штедњу, клијенти банака већ неколико година добијају далеко скромније камате него раније.
Ипак, недавно се појавила алтернатива за увећање прихода. Држава је грађанима понудила штедне обвезнице, и то и у динарима и у еврима, које се могу купити на шалтерима банке Поштанска штедионица. Продаја је почела 20. новембра, а требало је да се оконча даанс. Међутим, тај рок је померен па ће обезнице моћи да се купе још недељу дана, односно до 18. децембра.
У Поштанској штедионици кажу да интересовања за куповину штедних обвезница и те како има. За оне који још размишљају о тој опцији, ево и услова који се морају испунити. Пре свега, обвезнице могу купити пунолетни грађани, који потом на шалтерима Поштанске штедионице могу отворити рачун на који ће уплатити новац, и то без провизије. Новац потом иде на рачун Акцијског фонда, где се води евиденција о куповини.
Те хартије од вредности емитоване су у домаћој валути у вредности од 2.000 динара, и, деноминовано, од 100 евра појединачно. Постоје и ограничења приликом куповине обвезница, те се може купити по 5.000 динарских, односно 500 обвезница у еврима.
По речима директора Управе за јавни дуг Бранка Дрчелића, емитовано је обвезница у вредности од 20 милиона евра, односно три милијарде динара. Рочност обе врсте обвезница је две, три, пет и десет година.
Грађани који су купили динарске обвезнице добијају камату на две године четири одсто, на три године 4,5 одсто, а на пет година 5,25 процената. Највећу стопу имају, наравно, обвезнице с роком доспећа од десет година – 6,25 одсто. За обвезнице деноминоване у еврима стопа је од један до четири одсто годишње.
За купце обвезница предвиђена је наплата и пре рока доспећа, а те обвезнице имају и елементе осигурања. У случају тешке болести, власник може подићи уложени новац, а тој суми се прикључује и припадајућа камата за период до уновчења. За обвзенице с роком доспећа од десет година предвиђена је превремена наплата након пет година, уз принос за тај период. Обвезницама се може трговати и на секундарном тржишту.
О томе колико ће те обвезнице помоћи штедишама и малим инвеститорима да надоместе оно што им је смањење камата у банкама одузела, др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже:
– Добро је што су се те хартије од вредности појавиле на тржишту, и што су штедишама доступне оне у мањим вредностима од 2.000 динара, као и што је куповина лимитирана за једну странку – наводи Васиљевић. – Да није тако, вероватно би богатији лако покуповали већи део тих хартија од вредности. Сада је веома важно да држава настави издавање обвезница јер ће то омогућити да се грађани навикну да купују државне хартије. Уколико се оне буду нудиле под тако повољним условима из године у годину, и клијенти ће почети да повлаче више новца из банака. Зато се лако може догодити да камате на штедњу за неколико година порасту.
Д. Вујошевић