Građanima ostalo još nekoliko dana za kupovinu štednih obveznica

Ipak, nedavno se pojavila alternativa za uvećanje prihoda. Država je građanima ponudila štedne obveznice, i to i u dinarima i u evrima, koje se mogu kupiti na šalterima banke Poštanska štedionica. Prodaja je počela 20. novembra, a trebalo je da se okonča daans. Međutim, taj rok je pomeren pa će obeznice moći da se kupe još nedelju dana, odnosno do 18. decembra.

U Poštanskoj štedionici kažu da interesovanja za kupovinu štednih obveznica i te kako ima. Za one koji još razmišljaju o toj opciji, evo i uslova koji se moraju ispuniti. Pre svega, obveznice mogu kupiti punoletni građani, koji potom na šalterima Poštanske štedionice mogu otvoriti račun na koji će uplatiti novac, i to bez provizije. Novac potom ide na račun Akcijskog fonda, gde se vodi evidencija o kupovini.

Te hartije od vrednosti emitovane su u domaćoj valuti u vrednosti od 2.000 dinara, i, denominovano, od 100 evra pojedinačno. Postoje i ograničenja prilikom kupovine obveznica, te se može kupiti po 5.000 dinarskih, odnosno 500 obveznica u evrima.

Po rečima direktora Uprave za javni dug Branka Drčelića, emitovano je obveznica u vrednosti od 20 miliona evra, odnosno tri milijarde dinara. Ročnost obe vrste obveznica je dve, tri, pet i deset godina.

Građani koji su kupili dinarske obveznice dobijaju kamatu na dve godine četiri odsto, na tri godine 4,5 odsto, a na pet godina 5,25 procenata. Najveću stopu imaju, naravno, obveznice s rokom dospeća od deset godina – 6,25 odsto. Za obveznice denominovane u evrima stopa je od jedan do četiri odsto godišnje.

Za kupce obveznica predviđena je naplata i pre roka dospeća, a te obveznice imaju i elemente osiguranja. U slučaju teške bolesti, vlasnik može podići uloženi novac, a toj sumi se priključuje i pripadajuća kamata za period do unovčenja. Za obvzenice s rokom dospeća od deset godina predviđena je prevremena naplata nakon pet godina, uz prinos za taj period. Obveznicama se može trgovati i na sekundarnom tržištu.

O tome koliko će te obveznice pomoći štedišama i malim investitorima da nadomeste ono što im je smanjenje kamata u bankama oduzela, dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu kaže:

– Dobro je što su se te hartije od vrednosti pojavile na tržištu, i što su štedišama dostupne one u manjim vrednostima od 2.000 dinara, kao i što je kupovina limitirana za jednu stranku – navodi Vasiljević. – Da nije tako, verovatno bi bogatiji lako pokupovali veći deo tih hartija od vrednosti. Sada je veoma važno da država nastavi izdavanje obveznica jer će to omogućiti da se građani naviknu da kupuju državne hartije. Ukoliko se one budu nudile pod tako povoljnim uslovima iz godine u godinu, i klijenti će početi da povlače više novca iz banaka. Zato se lako može dogoditi da kamate na štednju za nekoliko godina porastu.

D. Vujošević