Шта подразумева ваљано управљање медицинским отпадом?

Нажалост, према подацима Светске здравствене организације, као последица небезбедног збрињавања медицинског отпада, пре свега инфективног, који садржи довољан број вирулентних, патогених микроорганизама да се након контакта са њим може јавити инфективно обољење, регистрован је чак 21 милион инфекција хепатитис Б вирусом, што је готово трећина свих нових инфекција, затим чак два милиона инфекција хепатитис Ц вирусом, што представља 40 процената свих  нових инфекција, као и најмање 260.000 нових инфекција ХИВ вирусом.

Ризику су првенствено изложени запослени у здравственим установама, и то не само медицинско особље него и запослени у службама чишћења и одржавања, а након тога и пацијенти и посетиоци. Изван установе ризику су највише изложени превозници комуналног отпада, али у великој мери и локално становништво. Стога је континуирана и фокусирана едукација свих лица која учествују у процесу управљања медицинским отпадом неопходна како би се свест о ризицима повређивања повисила, а саме повреде свеле на минимум.

Иначе, кључне тачке кретања медицинског отпада кроз здравствену установу започињу одвајањем према његовој категоризацији, на самом месту настанка, што доприноси безбедном руковању, али и смањењу трошкова третмана. Под категоризационим одвајањем подразумева се одвајање опасног од неопасног отпад. Друга важна тачка је обележавање отпада, како би се знало о којој врсти отпада је реч. Трећа важна тачка је сакупљање класираног медицинског отпада у жуте кесе и специјалне контејнере. Последња, четврта тачка кретања кроз здравствену установу је привремено складиштење-, односно одлагање отпада на местима која су недоступна јавности, односно особама које не треба да имају приступ медицинском отпаду. На овим локацијама, које морају бити адекватно обезбеђене, медицински отпад чека транспорт до места пуног третмана.

Оно што, међутим, посебно забрињава јесте чињеница да се у Србији годишње генерише око 6.000 тона само инфективног медицинског отпада, док се, по подацима Агенције за заштиту животне средине, третира свега око 2.500 тона. При томе чак 90 процената третмана раде сами клинички центри, опште болнице, домови здравља и заводи за јавно здравље, док само мањи проценат третирају приватне компаније.

Уз све то, разни поступци, који се косе са постојећим правилником о управљању медицинским отпадом, постали су свакодневница, па се дешава да неке установе, које се баве хуманом медицином, врше третман инфективног отпада анималног порекла. Такође, транспорт инфективног отпада ради се возилима која нису адекватно опремљена, од којих су нека и без адекватних дозвола за транспорт. Прописана пратећа документација се често уопште не води, или сене испуњава, а често се ради и непотпун третман. Ово се посебно истиче у случајевима третмана оштих предмета који се врло често уопште не дробе, што је директно кршење законске регулативе.

Пројекат Европске уније, који је стартовао 2009. године, имао је за циљ да покрене збрињавање медицинског отпада на територији Републике Србије са “нулте тачке”. Државне установе су кроз пројекат опремљене уређајима и возилима, а запослени су прошли обуку. Нажалост, већина уређаја постављена је у неадекватним објектима, често лоцираним на самим пролазима и двориштима где је висока фрекфенција људи, што само по себи представља додатне и веома изражене ризике. Према поменутом пројекту, планирано је и да државне установе буду оператери, не само за сопствени, него и за сав опасан отпад настао изван самих установа.

Но, ова идеја, посматрана са правне, али и са практичне тачке гледишта, генерише два посебна потпроблема. Први је што оваква идеја фактички претвара болничке установе у оператере управљања опасним медицинским отпадом, што само по себи треба избећи. Други потпроблем везан је за преношење медицинског отпада из једне јавне здравствене установе у другу, чиме се умногостручује ризик од повређивања, инфекција и заражавања, како медицинског особља, тако и корисника услуга медицинских установа. На крају, иако је Пројекат ЕУ завршен 2014. године, остало је заправо до данас непознато да ли здравствене установе треба да се на такав начин баве и медицинским отпадом?

Нужне иновације и боља легислатива

Достављање података Агенцији за заштиту животне средине, уносом из документа о кретању опасног отпада , доводи до закључка да имплементирани систем јесте користан, али је и компликован за коришћење, због чега је неопходно његово упрошћавање, чиме би се обухватио далеко већи број установа које продукују медицински отпад. С друге стране, систем издавања дозвола за управљање отпадом у надлежном министарству треба надоградити и коначно увести иновације, а затим и реално сагледати тржиште. На пример, требало би увести квоте у складу са генерисаним количинама отпада, а не потенцирати хиперпродукцију оператерских дозвола, јер овакво стање само погодује могућим малверзацијама и кршењу закона. Такође, потребне су снажније и јасније државне смернице у смислу преусмеравања инвестиција у посебне и недостајуће токове опасног отпад, што би свакако имало далеко веће ефекте. На крају, намеће се и неопходност intеrrеsornе сарадње институција у овој области, од надлежних  министарстава до локала, јер би ова сарадња могла бити и кључ успеха.

Поређења ради, послови управљања медицинским отпадом у државама ЕУ додељени су екстерним, специјализованим и овлашћеним оператерима, јер то процес управљања овом врстом отпада чини, на само безбеднијим, него и јефтинијим. У развијеним земљама су и постројења за третман опасног отпада дислоцирана из насељених места и смештена у индустријским зонама намењеним за ту врсту делатности или на потпуно издвојеним и обезбеђеним локацијама.

У сваком случају, стиче се утисак да ће, тек када се у некој од фаза преговора око уласка Србије у ЕУ отвори поглавље 27, питање медицинског отпада бити посматрано на начин који заслужује. Ако је за утеху, на територији АП Војводине већ се примећује значајни напредак у заштити животне средине и имплементацији Закона, што даје наду у добар почетак у комплетној заштити здравља људи и животне средине и приближавање стандардима ЕУ у тој области.

Мирослав Познић (председник ГО Зелене странке Зрењанин)