Вучић с подмлатком ЕПП: Кључно да задржимо младе у земљи

То је, како је констатовао, у процесу глобализације врло тешко, а и чланице ЕУ то знају - да су, после учлањења у ЕУ, грађани из сиромашнијих земаља одлазили у богатије. 



„Покушаћемо разлику у богатству према западним земљама да смањимо у наредном периоду, како бисмо сачували добар део наших младих да остану у земљи", поручио је Вучић. 



Он је подмлатку партија из ЕПП групе у Европском парламенту рекао да се Србија налази на европском путу, путу очувања мира и стабилности у нашем региону, те да је мотор развоја Европе и региона. 



Истакао је да су, посебно у овом региону, неопходни пуна посвећеност, рад и опредељеност за мир, али и поштовање других народа.



„У Сбрији смо поносни на чињеницу да изузуетно поштујемо жртве других народа из prеthodnih сукоба и сами гоинимо оне који су починили ратне злочине, а припадају нашем народу, и с тим ћемо наставити", рекао је он. 



Уз очување мира и стабилности можемо, како је казао, да направимо и већу економску унију на Западном Балкану, у којој наши камиони не би чекали на границама по два до пет дана, у чијим оквирима би имали у потпуности слободну трговину, изједначен већи број такси, царина и пореза, те простор за бржи економски раст свих земаља и привлачење већег броја страних инвеститора. 



Указао је да политичке партије, које припадају ЕПП, а чији је СНС придружени члан, имају највећу одговорност у данашњој Европи, јер су најважније и најмоћније партије које у њиховим земљама имају власт или су најдоминантније опозиционе странке. 



„Моћи ћемо да рачунамо, уз разумевање да опасности постоје, да ћемо успети да их предупредимо, победимо и да ћемо моћи да учествујемо у стварању рационалне, успешне, одговорне и успешније Европе са Западним Балканом и Србијом као мотором развоја, не проблемом, већ шансом. Мотором развоја саме Европе и целог југоистока Европе", поручио је он.



Делегацији омладине ЕПП пренео је да је Београд увек био на раскрсници где су се сукобљавале империје, и да је некада главни град био подељен између Турске и Аустро-угарске империје, а да данас припада само Србији.