Куповина у интернет радњама све популарнија
Подаци говоре да се и у Србији све више купује онлајн, а то се посебно одоноси на млађе генерације јер они, када крену у шопинг, или одлазе у велике тржне центре или у потрагу за жељеном робом крену преко интернета.
При томе, они који се одлуче на онлајн куповину имају много већи избор и ниже цене, бар на први поглед. Понуда преко интернета посебно се побољша у децембру јер тада је и Деда Мраз већ на мрежи. Истраживање које је недавно спровела компанија „Мастеркард”, под називом „Мастер индекс Србија 2017”, каже да чак 77 одсто грађана Србије купује онлајн, а да се на тај начин најчешће пазари одећа – чак 54 одсто, следи куповина техничке робе – 30 процената, а добро стоји и куповина књига – 24 одсто.
Ипак, потрошачи који пазаре онлајн треба да воде рачуна о сигурности плаћања. Осим тога, треба знати и да цена која се види у понуди није коначна, односно треба додати још и трошкове царине, уколико се купује из иностранства, и проверити ко сноси трошкове транспорта – купац или продавац. Тек када се све то провери, треба кликом потврдити куповину.
Веб шопови, како се популарно зову интернет радње, нуде огроман избор. Посебно је добра онлајн понуда за куповину/резервацију авионских карта, туристичких аранжмана, хотела као и билет-сервиса, али је заправо могућа куповина различите врсте робе. Повећано интересовање за онлајн куповину скренуло је пажњу банка, које све више нуде специјалне картице за плаћање у веб радњама, кредитне и дебитне, а тежиште је на сигурности плаћања.
Банка Интеза је својим клијентима понудила „виза” интернет картицу, која се не може користити на банкоматима и у обичним радњама јер нема ПИН. Уместо тога, ту је троцифрени заштитни код, а пре куповине треба проверити да ли је сајт обележен ознаком „Верифајд бај Виза”. Креди агрикол банка такође има картице из „Виза” и „Мастеркард” програма, које пружају директну заштиту. Да би клијент могао да плаћа преко интернета треба да се региструје, односно да се јави пословној јединици банке и остави неопходне податке – број мобилног телефона и имејл-адресу те ће добити лозинку и сигурносни кôд па је плаћање сигурно. Слична је и понуда других банака.
Роба купљена у веб-шопу може се платити преко банкарских картица у динарима, прерачунато у евре, доларе... а обрачун је веома занимљив. Курс евра се рачуна према банкарском продајном курсу, који је листом изнад 120 динара. Зато је приликом прављења калкулације за куповину онлајн и тај трошак потребно урачунати у цену која ће се коначно платити. Исти је начин обрачуна и код било које друге валуте.
Клијент може изабрати дебитну или кредитну картицу, а услови су исти као и код свих других картица тог типа, а које немају пролаз на интернету. Кредитне картице носе на годишњем нивоу камату од 20 до 30 одсто, а за дебитне картице банке купцима омогућавају да трошак плате након 30 или 45 дана.
Приликом онлајн куповине из иностранства на цену треба додати царину и порез, који се, додуше, за робу вредности до 50 евра не плаћа. Уколико је пошиљка скупља, купац ће морати да сноси трошкове царине, а јединствена стопа је 10 одсто, као и трошак ПДВ-а од 20 одсто. Због обрачуна је добро да купац захтева од продавца да уз робу пошаље и пратећу фактуру. Тако је крајња цена јакне која у веб шопу кошта 80 евра, заправо 108,8 евра. Наиме, цена се прво увећава за износ поштарине од десет евра, а то је и основица за царињење, па ће јакна, заједно с царином, коштати 99 евра. Када се на то дода и ПДВ од 19,8 евра, износ треба увећати 28,8 евра. Све то треба узети у обзир пре клика на ОК.
Д. Вујошевић