Суботички фестивал активирао и свој едукативни програм
На Фестивалу савременог позоришта „Дезире“ у Суботици, поред главног програма, на ком је публика протеклих дана могла да гледа представе „Ми, европски лешеви“ Симоне Семенич, у режији Себастијана Хорвата (Словенско младинско гледалишче), „55 шејдс оф геј – Блаканско пролеће сексуалне револуције“ Јетона Незираја, у режији Блерте Незирај („Чендра мултимедија“, Приштина) и „Егзит“ Арпада Шилинга (Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар/ Класично позориште „Јоан Славици“ Арад/ Народно позориште Сомбор), ових дана почиње да буде све актуелнија и активација „Дезире академије“.
Реч је о едукативном програму фестивала, који се одвија по различитим градским просторима, са центром у Савременој галерији Суботица.
У овом прелепом здању, самом по себи довољном за разгледање (у питању је ремек дело сецесије архитекте Ференца Рајхла из 1904), већ је отворена изложба студената треће, четврте и мастер године сликарства Академије уметности у Новом Саду. Радови Радета Тепавчевића, Милоша Гавриловића, Милке Жуњанин, Корнелије Сабо, Адриена Ујхазија, Нине Миливојевић, Сандре Ружић, Александра Ђорђевића, Вукашина Радушког, Изабеле Машић, Младена Стојановића, Уроша Мирића, Јоване Милосављевић, Соње Мајсторовић, Немање Миленковића, Александре Булајић, Николете Буљовчића, Анђеле Ристић, сведоче о уметничком таленту и зрелости ових младих људи, који у сликарском ликовном медију остварују различите и разноврсне, али пођеднако квалитетне радове, са мноштвом референци на живот и свет савременог човека.
У оквиру програма „Дезире академија“, композиторка Ирена Поповић Драговић јуче је започела музичку радионицу за глумце и неглумце, а редитељ Атила Антал представио је своје ново студијско истраживање „Тело, секс и стварност – Етика у постдрамском позоришту“. Посебна прича је још једна изложба, стицајем околности везана и за „Дезире“, иначе независан програм Савремене галерије Суботица – изложба „Механизми церемоније“ колектива Каркатаг.
Поставку чини низ механичких инсталација, објеката као што су фотеља на точковима окружена блицевима, које покреће механизам ланца и педала, као на бициклу; сто са траком и идентичним механизмом; машина која издаје „рачун“; видео инсталација на којој публика може да види „примену“ ових необичних апарата... Сви они креирају необично игралиште за публику, справе које својом несврсисходношћу покрећу механизам преиспитивања савремене техмолошке културе, алата и уређаја који нас дехуманизују, истовремено нам омогућавајући нове видове друштвености. Такав случај би био и када посетиоци изложбе, испитујући чему служи и како може да се користи која „справа“, долазе у нови однос једни са другима, и сами постајући деоо инсталација, односно извођачи уметничког дела. Није згорег истаћи да је колектив Каркатаг из Србије, али да је заправо веома познат у интернационалним круговима, са низом признања на међународној сцени савремених уметности.
Игор Бурић