Аманпур: Најмање што су жртве могле добити
ВАШИНГТОН: Британска новинарка Кристин Аманпур изјавила је данас да Ратко Младић остао кукавица до последњег тренутка јер није остао у судници да чује пресуду, те додала да је доживотна казна за генерала ВРС "најмање што су жртве овог рата требало да добију".
Она је подсетила да у Хашком трибуналу нема смртне казне и да је доживотна најтежа казна.
"Жртве верују да је то најмање што Младић треба да добије. Ово је правда за жртве, није освета, жртве широм Босне тражиле су свој дан на суду. Убијено је 7.000 њихових дечака, браће и очева у Сребреници и 10.000 широм Босне", рекла је Аманпур за CNN.
Према њеним речима, кривица Младића се никада није доводила у питање.
"Била сам тамо, била сам током свега, никада нећу заборавити 1995. годину када су Младић и његови мислили да је паметно да припаднике УН узму као таоце и искористе их за погадање и преговоре", навела је она.
"Познајем их све. Познајем Ратка Младица, Радована Караџића, познавала сам и Слободана Милошевића. Сви они су на суду били бесни и одбијали да признају легитимност суда", казала је Аманпур и додала да су одлагања одбране кроз судске процедуре трајала годинама, да је Милошевић умро пре пресуде, а да је Караџић осуден на 40 година.
Према њеним тврдњама, Младић и његови су покушали да направе етнички чисту државу.
"Шта то значи? Убијање, истребљење и узимање талаца. У овом случају то су углавном били Муслимани и нешто Хрвата", навела је Аманпур, која је извештавала о ратовима деведесетих на простору бивше Југославије.
Уочи изрицања пресуде, она је објавила емотиван лични текст о сусретима са Младићем, којег назива злочинацем.
"Нема веће части него бранити свој народ, рекао ми је Ратко Младић 1993. године, када сам ''кољача из Босне'' питала шта мисли о томе хоће ли бити процесуиран као ратни злочинац. Са великим задовољством га гледам данас како чека пресуду у Хагу", навела је Аманпур.
Он каже да је пут до правде био дуг, да се све десило пре 25 година, али да се многи и даље сећају свега.
"Новинари који су извештавали оданде, жртве. Ово није био лов на вештице, на десетине милиона долара потрошено је на судење и сведоке. Све како би људи могли на крају да пресуду виде на телевизији", закључила је Аманпур.