Регионално тржиште електричне енергије: У Србији 12 продаваца струје

Иако то погодује свим потрошачима, од којих већина није социјално угрожена, указано је на овом скупу, последица је неразвијено тржиште електричне енергије и незаинтересованост инвеститора да граде нове електране…

Члан Савета Агенције за енергетику Србије Љиљана Хаџибабић указала је да је наша земља урадила доста за развој тржишта електричне енергије, али не све.

Када је реч о независност оператора преносног система, Електромрежа Србије је урадила све што је могла, а наредни кораци морају да се решавају на вишем нивоу.

По њеним речима, у Србији је лиценцирано 106 снабдевача, од којих 43 за трговину електричном енергијом на велико, али је активних само 60, а само 12 трговаца снабдева крајње купце.

По њеним речима, у Србији је далеко најразвијенија активност транзит електричне енергије, а главна карактеристика је велико учешће малог броја учесника.

Она је подсетила да је малопродајно тржиште либерализовано 2008. године, када су право да бирају снабдевача имали сви осим домаћинстава, која су то право добила 2015. године, а да је око 44 одсто финалне потрошње стварно на тржишту.

Главне карактеристике регионалног тржишта електричне енергије тренутно су да нема градње базних електрана.

Гради се само оно за шта држава даје субвенције - обновљиви извори енергије, улагањеу заштиту животне средине су велика, а финасирање се тешко обезбеђује.

На скупу је указано и да је либерализација регионалног тржишта електричне енергије процес, који се не може десити преко ноћи, а резултати не морају увек да буду појефтињење и боље услуге. 

Међутим, због велике разлике између регулисане и тржишне цене струје домаћинства не излазе на слободно тржиште, рекла је Љиљана Хаџибабић.

Како је даље казала, регулисана цена је испод тржишне, али и испод економски оправдане цене.

Иако је Стратегија развоја енергетике Србије предвиђала да за две до три године буде достигнута економска цена, то се није десило, поручила је Хаџибабић.

Добро би било за земљу да достигнемо тржишну цену, али најсиромашнији грађани то не могу да плате, па морају да се заштите енергетски угрожени купци.

Међутим, ако се морају заштити пензионери, не морају други... Урађена је студија како би се видело у каквој ситуацији би био купац ако би регулација била укинута, да ли би имао шансе да се снађе на тржишту или ће га неко уцењивати.

Закључак је да се још увек нису стекли услови за престанак регулације, па и даље остаје стратегија да се помало повећавају цене, да то ради ЕПС, у договору са власником, а да након тога АЕРС процени колико је то оправдано.

Иначе у Србији већ неколико година важи Уредба о енергетски заштићеном купцу којом је најсиромашинијим грађанима омогућено да део енергената користе без плаћања.

По речима Љиљана Хаџибабић, велики проблем је то што се 68.000 грађана пријавило да су енергетски угрожени купци, а процењује се да их има и до 400.000, те да је на држави д реши тај проблем.

Д. Млађеновић