Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У Србији нестаје 1.200 села површине територије Косова

17.11.2017. 13:12 13:15
Пише:
Фото: Бачко Петрово Село Фото: Дневник.рс/архива

ВРДНИК: У чак 86 одсто села у Србији се смањује број становника, а око 1.200 њих је у фази потпуног нестајања, док је њихова укупна површина величине Косова и Метохије, порука  је дводневног  Форуму "Храна за Европу" у Врднику. 

Уз негативни демографски тренд, један од кључних проблема данашњег села је и његов лош економски положај, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства, а највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, истакао је на Форуму председник Одбора за село Српске академија наука Драган Шкорић. 



"У Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико које су ван употребе", навео Шкорић податке из студије САНУ о пропадању села у Србији. 



Шкорић објашњава да од 4.709 насеља, чак 1.200 је у фази нестајања јер свако то село има мање од 100 становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.

 Пошту, наводи он, нема 2.000 њих, око 500 нема асфалтни пут и везу са светом, у 2.700 не постоји дечји вртић, 230 села нема основну школу, а 173 школе похађа само по један ђак. 

Само у области сточарства  када је реч о потенцијалу, српска села би могла да остваре  24 милијарде долара до 2040. године, напоменуо је Шкорић.



На дводневном 7. форуму "Храна за Европу" по први пут биће представљен и нацрт Студије о економском и друштвеном развоју "Србија 2040".

Директор Економског института Драган Шаговновић истако је отварајући Форум, да Студија представља документ припреман са циљем да буде "објективан према прошлости и достојан да буде путоказ за будућност".

"Уверени смо и да је Србији такав документ неопходан, а да су Економски институт и САНУ достојни и позвани да буду 'центар саборности' у његовој изради", оценио је директор Института.

У даљем раду Форума чествоваће и представници Привредне коморе Србије, представници Владе, министарстава, генерални директори и менаџери пољопривредних и прехрамбених компанија и задруга.



Организатори Форума су београдски Економски инститиут и Друштво аграрних економиста Србије, а партнери су Српска академија наука и уметности (САНУ), Перутнина Птуј, Викторија група, Атлантик група, Делта аграр, Ал Равафед Србија и Градске пијаце. 

Пише:
Пошаљите коментар