На Дунаву код Бездана обележена 73. годишњица Батинске битке
СОМБОР: Уз присуство председника републичке и покрајинске Владе, Ане Брнабић и Игора Мировића, као и опуномоћеног представника Руске Федерације у Србији, амбасадора Александра Чепурина, градоначелнице Сомбора Душанке Голубовић, те неколико хиљада грађана окупљених на обалама Дунава, код Бездана је јуче свечано обележена 73. годишњица чувене Батинске битке, те отворен обновљени музеј посвећен преко 2.000 палих у овој борби са фашистима укопаним у ровове са друге стране реке, селу Батини и Беломанастирској греди.
- Једна реченица: најдубоље дивљење, искрен пијетет и вечна захвалност! У свега пет или шест речи могла би се сажети осећања која у сваком човеку буди сећање на учеснике једне велике херојске историјски изузетно важне битке, а управо је таква била Батинска битка чију 73. годишњицу данас обележавамо - рекао је председник Покрајинске Владе Игор Мировић, наглашавајући да је величину ове битке одредио њен оперативно стратешки значај у коначном слому фашизма и ослобођењу овог дела поробљене Европе. - Поред отварања путева за даље напредовање славне Црвене армије и наших јединица, победа у батинској бици је створила услове и за нападе на позадину и бок фашистичких снага на Сремском фронту и убразавање завршетка те ратне епопеје наших и совјетских здружених снага, што је додатно убрзало слом најмонструознијег и најпогубнијег идеолошког обрасца у историји човечанства. Херојством без преседана које заслужује не само наше дивљење већ и сваког наредног покољења Батинску битку су обележили и они чија смо имена малочас чули као и сви други који су у победу уткали оно највредније што сваки човек има, своје младе, тек започете животе.
Председник покрајинске владе нагласио је да су то учинили совјетски и наши борци, раме уз раме, први који су газећи кроз ватру и огањ стигли из далеких степа, одакле су некада дошли и наши преци, а други се у својој земљи супротставили фашистичком злу, злу које је желело да им отме otaybinu, слободу и људско достојанство.
- Огромну већину тог непоколебљивог заједничког фронта чинили су представници руског и српског народа, али су у уњему чврсто и одлучно корачали и припадници других народа који су са нама живели и делили исте слободарске вредности и дали допринос коначној победи. Због тога је та заједничка борба била дубоко праведна, а њени резултати и жртве још већи и узвишенији - истакао је Мировић и додао да се управо зато данас, али и не само данас, на том свету месту, сећамо и обавезујемо будуће генерације да их никада не забораве и из њиховог примера уче како се цени своја земља и слобода и како се бори за универзалне вредности човечанства.
Наглашавајући да је и у овој ратној епопеји учвршћивано пријатељство српског и руског народа, Игор Мировић је истакао да у вечном преплитању великих интереса и борби добра и зла и данас има оних који би да то пријатељство уздрмају и да удаље наша два, вером и традицијом вековима чврсто везана народа.
- Да на то никада не пристанемо обавезују нас заједничке жртве којима се данас клањамо Због њих и свих оних који су се у историји борили за слободу и братство наших народа, на тако нешто немамо право да пристанемо - упозорио је председник покрајинске Владе Игор Мировић у свом обраћању скупу уприличеном поводом обележавања 73. годишњице Батинске битке.
Подсећајући на историјски оквир који је prеthodio по свему великој Батинској бици, председница Владе Србије Ана Брнабић није пропустила да се осврне на сужањство поражених припадника војске разбијене Краљевине Југославије, али и на бедну улогу квислиншког и марионетског режима Милана Недића, који је на сваки начин покушавао да пасивизује, застраши и угуши отпор слободарског српског народа.
- Ипак, Народно ослободилачки прокрет из месеца у месец, из године у годину постајао је све бројнији и значајнији. Након сваке победе Црвене армије на Источном фронту антифашизам у Србији је добијао на замаху, српски средњошколци и студенти добровољно су приступали партизанском покрету у борби за ослобођење домовине и тиме показали да верују у антифашизам, једно од највећих људских вредности у Србији, а на тим истим вредностима почива и данашња Србија - нагласила је Брнабић, истичући да се антифашистички покрет у Србији није раузликовао ни од једног ослободилачког покрета отпора у тада поробљеној Европи.
Амбасадор Руске федерације у Србији Александар Чепурин је, уз захвалност ансамблу руске армије „Александров“ који је уз неколико руских корачница на одушевљење окупљених извео и „Тамо далеко“, нагласио да је памћење жртава камен темељац наше две државе и народа.
- Гигантски значај Батинске битке огледа се и у томе што је током учешћа Црвене армије у ослобођењу Југославије од фашизма 66 црвеноармејаца добило орден Хероја Совјетског Савеза, од којих је чак 30 њих највише војничко одликовање заслужило управо током Батинске битке- рекао је Чепурин.
- Данас се за светлију будућност боримо на другачији начин. Влада Србије настављајући тешке реформе, настоји да свакодневно побољшава живот свих грађана и грађанки наше земље. Пуноправно чланство у ЕУ је наш главни спољнополитички циљ, а све што урадимо на том путу усмерено је ка напретку и модернизацији нашег друштва и бољитку свих нас. Посебно су нам важни млади људи јер без улагања у младост нема будућности; водимо рачуна и о старијим генерацијама, који су чувари наше славне традиције на коју сви морамо бити поносни - казала је Брнабић, подвлачећи да се и у Првом и у Другом светском рату наша земља борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама и да се таква српска политика није променила ни данас.
- Градимо пријатељство и сарадњу и са Истоком и са Западом, Руском Федерацијом, ЕУ, САД, Кином , Индијом, Уједињеним арапским емиратима, земљама Јужне Америке и Азије... Посебно нам је важно да градимо још боље односе са земљама региона, па економско повезивање, заједнички пројекти између младих и међудржавни културни пројекти представљају споне којима ћемо осигурати регионалну стабилности и дугорочно одржив раст - рекла је председница српске Владе и позвала на дијалог, истичући да јој је драго да о томе говори у Војводини, пошто је ова северна српска покрајина управо пример међуетничке сарадње, мултикултурализма и толеранције.
Након обраћања окупљенима, гости су свечано отворили одбновљени Музеј Батинске битке, који је изграђен сада већ далеке 1981. године, потпуно девастиран, а реконструисан на иницијативу председника покрајинске Владе Игора Мировића и сомборске градоначелнице Душанке Голубовић.
Милић Миљеновић