ОкоТВоко: Силиконска кићанка и трофазна струја
Баш како смо и предвидели, сукоби на релацији ТВ емитери – кабловски дистрибутери с великог, националног терена преселили су се на мање, локалне.
Пре неколико дана сазнали смо да је ИПТВ дистрибутер Телеком из своје понуде избацио новосадски Канал 9, одлучивши да не продужи уговор с овом станицом, иако је директорка Канала 9 Маја Павловић, по струци правница, упутила писмо у којем наводи да ова одлука није у складу са Законом о електронским комуникацијама. Другим речима, кабловски дистрибутер не би смео да одбије дистрибуцију медија, нарочито оног који има локалну или регионалну фреквенцију, јер тим поступком нарушава конкуренцију.
Телеком ИПТВ је на ово писмо, после дужег разматрања, одговорио негативно, истичући да Законом није прописана обавеза дистрибутера да емитује програм ове телевизије. И није у праву, а ево и зашто.
Канал 9 сличан проблем имао је пре неколико година са СББ-ом, а тадашњи RRA упутио је апел дистрибутерима да у своју понуду уврсте програме који су добили локалну или регионалну фреквенцију, те је СББ вратио у основну понуду и програм Канала 9, додуше, пошто је Маја Павловић покренула поступак за накнаду штете пред Привредним судом у Новом Саду који је 2012. наложио дистрибутеру СББ да дистрибуира програм ТВ К9.
Након овакве одлуке суда, на захтев РЕМ-а, РАТЕЛ је у складу са чланом 101 Закона о електронским комуникацијама, обавезао СББ да у свом дистрибутивном систему мора да дистрибуира програм ТВ К9, ТВ Делта, ТВ Мозаик и Новосадска ТВ, уз једнаке комерцијалне услове, на територији Новог Сада, кажу у Удружењу новинара Србије, апелујући на Телеком да се држи прописа и врати програм ове локалне телевизије у своју понуду.
Шта се у међувремену променило, када је Телеком ИПТВ одлучио да лиферује канале који су на конкурсу легално добили дозволе за земаљско емитовање на локалном или регионалном нивоу? Пре свега, на тржишту су се, укрупњавањем капитала и другим инвестицијама, издвојили главни кабловски дистрибутери који су пожелели да телевизијама наметну нека своја новчана очекивања.
Тако су се односи по принципу "ко коме плаћа за емитовање" заоштрили до те мере да је кабловски дистрибутер Радијус вектор из понуде избацио тадашњу Б92, Прву и Хепи ТВ, које имају националну фреквенцију, а обе стране тврдиле су да онај други треба њима да плати емитовање. Да спречи даље сукобе реаговао је РЕМ, одлуком да се програм телевизија с националном мора емитовати без накнаде са било које стране, и ствар је легла само привремено, јер је РЕМ пропустио да у списак уврсти и телевизије с регионалном и локалном фреквенцијом, што им се одмах обило о главу.
Да ли ће први реаговати суд или ће РЕМ исправити пропуст, видећемо наредних дана. У међувремену, надлежни из регулаторног тела нека погледају у статистичке податке, где црно на бело пише да су локални и регионални програми у укупној популацији и гледаности испред "великих" телевизија, ма колико разне Сораје махале силиконским капицама за дојење с кићанкама у ударно телевизијско време.
Простим речима, народу је од дивљења пластичним грудима од 80 хиљада евра важније да чују да ли ће се за исте паре асфалтирати њихова улица и има ли шансе да им у 21. веку стигне трофазна струја. Јер, у силиконску кићанку могу да дувају ако им искочи осигурач док пеку славски колач.
Ивана Вујанов