Лајовић: Школа и породица да сарађују у спречавању насиља

"Онда ту везујемо још један велики систем, систем социјалне заштите, који је у држави надлежан за породицу. Дакле, ми морамо да направимо једно веома чврсто увезивање свих система", рекла је Лајовић за РТС. 

Коментаришући вршњачко насиље у Техничкој школи у Аранђеловцу, Лајовић је рекла да је са просветном инспекцијом разговарала у том граду са директором, психологом, педагогом, запосленима у школи, директорима и стручним сарадницима свих школа основних и средњих у Аранђеловцу и напоменула да се тај инцидент догдио 31. радни дан од како деца иду у школу. 

Она је напоменула да је реч о деци која су први разред средње школе и не познају се међусебно, а не познаје их довољно ни школа. 

"То је јако кратак период да би сте упознали све факторе ризика који неко носи са собом кад дође неко из основне школе", рекла је Лајовић додајући да не постоји обавеза да основне школе пренесу информације средњим школама уколико је реч о проблематичној деци јер те школе немају тачну инфо где се деца упишу. 

Стога, нагласила је, потребно је неко време да људи који раде у некој школи упознају децу. 

"Школа је идентификовала неке факоре ризика и нека понашања која нису добра и предузела у складу са тим мере, али оно је нешто што се десило релативно изненада и на неки начин неочекивано. То су деца од 15 година, реакције су веома имплусивне, који до тада нису научили неке социјално пожељне обрасце понашања и још нису стекли међу наставницима оне наставнике којима могу да се обрате са пуним поверењем", објаснила је она. 

Школа је, додала је, само рефлексија друштва, а "не можемо да кажемо ни да је наше друштво безбедно".

Лајовић ја нагласила да деца по доласку у школу стижу са наученим побрасцима, а по повратку из школе, враћају се у породицу где има и насилног понашнаја.

"Веома много долази из породице, и зато мислим да би сарадња школе и породице кад дете крене у школу била јако важна", рекла је она. 

Наводећи да родитељи имају широк дијапазон реакција на насиље, од тога да уопште не реагују, ни кад је њихово дете угрожено ни кад врши насиље, или да реагују превше драматично, при чему никад не виде своје дете. 

"Ми морамо некако да радимо са родитељима", поручила је Лајовић. 

Упитана да прецизира ко то мора да ради, да ли школа, односно на првој линији учитељи и учитељице, па онда наставници, Лајовић је рекла да постоји неколико линија - прво васпитачи у предшколском, па учитељи, али да је потребно укључити и педијатрију. 

"Педијатри морају да раде и чим видимо да нешто није у реду, морамо да укључимо центре за социјални рад у превентивном делу. Није довољно да центар реагује кад се нешто деси", напоменула је она. 

На критике да школа не реагује довољно брзо ако примети знакове насиља, Лајовић каже да Министарство просвете веома интензивно ради на томе у последњих пет-шест година и да би се обезбедила брзину реакције и учешће свих, у Закону о основама система који важи од 7. октобра, уведен је низ мера које учвршћују те реакције. 

Када је реч о томе шта ће се променити законом, она каже да се првенство мења то што је јасно наглашена одговорност свакога и да постоји члан који се односи на одговорност родитеља. 

Како је објаснила, до сада није постојало да је родитељ одговоран и да мора да учествује у школским активностима.

"Дешавало се да школа све уради, али родитељ се не одазове или каже да га не интересује, нема времена. Сад обавезан да учествује, да осигура долазак детета у школу, да у одређеном, кратком временском року, правда изостанак детета из школе јер се раније дешавало да се том феномену приступа комотно, тако да деца много изостају, а онда питање шта раде тада", рекала је Лајовић. 

Потом, додала је, школи је дат простор да може да покрене прекршајни поступак против родитеља који не врши, у овом делу који прописао закон, своју родитлејску улогу. 

С друге стране, школе морају да оргнизују тимове за жаштиту и да у кратком временском року у одређеној процедури информишу родитеље.

"Није довољно да се окрене телефон и да се каже после пет позива родитељ се није јавио, него да се по тачно одређеној процедури добије повратна информација да је родитељ то примио или није и да се онда реагује у складу са тим", рекла је Лајовић додајући да школа треба да се обрати центру за социјални рад.

Лајовић је позвала и родитеље и центре за социјални рад и педијатри, образовни систем и медије да показују више позитивних примера којих, оценила је, има у Србији.