Вујовић: Кеш "храни" сиву економију

У предавању које је одржао студентима на Факултету организационих наукам Вујовић је навео да је Србија друштво које је настало на основама старог, другачијег друштва и да су институције које данас постоје базиране на темељима прошлости.



"Пореска управа и царина настале су на темељима СДК, то је било главно место, прва и последња контрола. Данас је другачије, Пореска управа треба да хвата доходак за све нас као да хвата рибу у мору, а онда је било као хватање рибе у малом рибњаку", рекао је Вујовић.



Истиче да кеш "храни" сиву економију и наводи да влада велика предрасуда из доба социјализма да је кеш сигурнији начин плаћања.



"Није нам циљ да обесправимо људе који плаћају кешом, али то је велики трошак, штампање толико новца. Ја знам колико је велики број оних који користе кеш, али мислим да ако им дамо неку врсту стимулације да ће они желети да користе електронско плаћање", навео је Вујовић.



Кеш економија је ризична економија, наглашава министар и каже да идеја није да се кеш "уништи", већ да се пређе на електронске токове новца. 



"Највећи део сиве економије почива на кршењу неких закона, сплавови, кафићи, ресторани, пекаре, то су главна места сиве економије. Ми треба да радимо највећи део провера кроз компјутере, сада то радимо пешке и то је јако споро и неефикасно", каже Вујовић. 



Председник УО Сосијете женерал банке и председавајући Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Горан Питић рекао је да у Србији постоји седам милиона картица, од чега је само четири милиона активно.



"Наша позиција није сјајна, али нам у сваком случају предстоји кретање ка некој врсти безготовинског друштва. Ми смо у ситуацији где пуно зависи од образовања. Људи са нижим и основним образовањем малтене сви користе кеш, њих 98 одсто. Са друге стране је питање стандарда, они који имају плату преко 40.000 више користе картице", објашњава Питић.



Додаје да се прикључивањем Србије пројекту СЕПА, "не враћа доба СДК".



"СДК је иза нас. Србији предстоји цео пут укључујући пуно регулативе која долази из ЕУ. То су све ствари који треба да доведу до циља да потрошачи имају могућност избора, да имају квалитетну услугу, док се банке стављају у позицију да буду много више изложене конкурентним компанијама", рекао је Питић.



Додаје, да је Србија предузела одређене кораке у борби против сиве економије и кретању ка друштву које више користи електронске начине плаћања.



"Постоји регулатива којом је предвиђено смањивање провизије како би мала и средња предузећа више користила картице, постоји дефинисан Национални програм за борбу против сиве економије. Направљен је један кохерентан програм који највише одмиче у делу инспекцијског надзора и координације служби", рекао је Питић.



Истиче да би много масивнији захват био "квантни скок у дигиталном друштву".



"То би ударило на све адиминстративне баријере, од чувеног печата до коришћења електронског потписа, да буду електронске таксе, е-влада и све друго што има префикс е, електронско", каже Питић и додаје да би то значило "прекидање са инерцијама и у законодавству и у администрацији, што зависи од храбрости оних који воде политику".



Директор комапаније Мастеркард за Балкан Артур Туремка рекао је да Србија као и већина земаља на Балкану тржиште где кеш доминантно преовлађује.



"Треба много да се уради и у Србији и у околним земљама да се кеш убаци у електронске токове, што је јефтиније за владу и цело друштво. Постоји велика повезаност кеша и сиве економије, што је већи степен сиве економије већи је проток кеша", рекао је Туремка.



Додаје, да између 25 и 30 одсто БДП-а Србије "поједе" сива економија, што је велики губитак који може бити уложен у школство, здравство, инфраструктуру...



Овим уводним предавањима обележен је почетак такмичења "Кеш кејс чаленџ" (Cach Case Challange") у коме ће студенти предлагати начине за смањење коришћења кеша у Србији.