Наивац Јан Бачур на јединствен начин прославио 80. рођендан

На 56. самосталној изложби, за сваку годину живота - по слика, на равне части по 40 остварења осликаних на платнима представио је у Галерији “Бапка” и Галерији наивне уметности у Ковачици, установама које окружују исто двориште, где је и уприличено свечано отварање.

Изложбу Бачурових остварења приредила је Галерија “Бапка”, а уметник из Падине не скрива задовољство што је својом изложбом успео да помири две галерије које нешто баш и нису биле “у љубави” у последње време, што му је, како вели, било важно јер је од 1985. године стални члан Галерије наивне уметности у Ковачици, која егзистира више од шест деценија.

Дошли су сви који цене његово уметничко стваралаштво, а отварајући изложбу председник Канцеларије за Словаке који живе у иностранству др Јан Варшо из Братиславе уручио му је медаљу за животно дело, која се додељује Словацима у дијаспори за допринос неговању и афирмацији словачке културе и традиције.

 Бачур је у младости био врстан центархалф и капитен Фудбалског клуба “Долина”, паралелно обављао и функцију секретара фудбалског клуба, а касније Спортског друштва које је имало и друге секције.

Падина је “најсловачкије” место у Србији јер од преко 5.000 житеља 98 одсто су Словаци, а Бачур је 35 година био матичар! Он објашњава да је Падина некада била страшно сиромашна, без воде и са другим невољама, али да су се вредни људи мало по мало обогаћивали, па је данас Падина савремено село, у коме се број Словака и осталих житеља одржао. Док је Бачур био матичар у селу је годишње било педесетак венчања, а толико их је и сада.

Бачур је добитник и признања за животно дело Матице Словачке са седиштем у Мартину, а ове године добитник је и Златне плакете Општине Ковачица. Председник ковачичке општине Милан Гарашевић је на отварању саопштио да ће општина финансирати трошкове самосталне изложбе у светској метрополис коју Бачур одабере, јер је допринео да позната ковачичка наива у свету буде још познатија.

- Размишљао сам и већ сам донео одлуку да та изложба буде у Минхену, тамо живе и раде ћерка, зет и унук - открива за наш лист Јан Бачур. - Они су тамо већ дуго па ће нам помоћи око организације, а српски амбасадор у Словачкој господин Шани Дермаку има тамо доброг пријатеља који може да нам омогући што је потребно. До сада сам имао 14 самосталних изложби у Словачкој, било их је и у другим земљама тако да мојих слика има на свим континентима. Без обзира на године, чека ме још неколико важних изложби. Већ 7. новембра имам самосталну изложбу у Заводу за културу Словака Војводине у Новом Саду, а 15. јануара идуће године у Братислави у великој дворани Министарства културе Словачке, потом у фебруару идем у Долну Стреову. То је једно веће место одакле потичу моји корени, бићу заступљен у монографији места и приредиће ми самосталну изложбу. У марту идем за Њитру, а у мају ће бити изложба у Минхену.  

Бачур наглашава да му је завичај од самог почетка био путоказ у сликарству, од давне 1950. године када је као тринаестогодишњак у Падини почео црпети све могуће теме и мотиве за своје слике. Живот, рад и обичаји, све што су радили преци падинских Словака који су пре два и по века дошли из Словачке и настанили у овим крајевима јужног Баната.

- Мени је нека виша сила вероватно наложила да бележим и осликавам њихов живот, ону прошлост када се земља обрађивала без механизације, ручно. То нико не бележи, него се мотиве на сликама измишљају и улепшавају, а ја сам узео на себе да прикажем њихов тежачки живот у мом завичају, онакав какав је био. Много тога се у завичају од тада променило, нестале су многе куће које сам осликао, више се на пољима не ради као некад са коњима и воловима... Мотиви на мојим сликама се због тога нису променили, јер садашњост не сликам, то сам препустио млађим сликарима, који не знају прошлост, а виде ову садашњост – појашњава Бачур, напомињући да од садашњости осликава само портрете суграђана и личности који су заслужили да их имају.

У прецизној евиденцијији уметника из Падине је 2.750 слика, уз коју је и рубрика са назначеном судбином сваке слике, да ли је, коме и када продата или поклоњена.

Бачур сматра да је краснопис којим пише нешто урођено, па су га зато и поставили за матичара, па је до пензионисање све предано бележио у матичним књигама, а паралелно пише књиге, својеврсне хронике, за сваку годину по књига! Уметник из Падине бележи сва дешавања на на ликовном пољу, одлаже позиовнице за изложбе, чланке из новена и другу документацију која остаје за историју, а до сада је исписао и укоричио 35 књига великог формата, не само о себи него о свим својим колегама са којима је учествовао на разним манифестацијама, сликарским колонијама и заједничким изложбама.

- Оно што се запише и нађе у књигама, то се памти, а оно што се изговори и остане незаписанао однесе ветар и брзо се заборави – указује Бачур. 

М. Митровић