Naivac Jan Bačur na jedinstven način proslavio 80. rođendan

Na 56. samostalnoj izložbi, za svaku godinu života - po slika, na ravne časti po 40 ostvarenja oslikanih na platnima predstavio je u Galeriji “Bapka” i Galeriji naivne umetnosti u Kovačici, ustanovama koje okružuju isto dvorište, gde je i upriličeno svečano otvaranje.

Izložbu Bačurovih ostvarenja priredila je Galerija “Bapka”, a umetnik iz Padine ne skriva zadovoljstvo što je svojom izložbom uspeo da pomiri dve galerije koje nešto baš i nisu bile “u ljubavi” u poslednje vreme, što mu je, kako veli, bilo važno jer je od 1985. godine stalni član Galerije naivne umetnosti u Kovačici, koja egzistira više od šest decenija.

Došli su svi koji cene njegovo umetničko stvaralaštvo, a otvarajući izložbu predsednik Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu dr Jan Varšo iz Bratislave uručio mu je medalju za životno delo, koja se dodeljuje Slovacima u dijaspori za doprinos negovanju i afirmaciji slovačke kulture i tradicije.

 Bačur je u mladosti bio vrstan centarhalf i kapiten Fudbalskog kluba “Dolina”, paralelno obavljao i funkciju sekretara fudbalskog kluba, a kasnije Sportskog društva koje je imalo i druge sekcije.

Padina je “najslovačkije” mesto u Srbiji jer od preko 5.000 žitelja 98 odsto su Slovaci, a Bačur je 35 godina bio matičar! On objašnjava da je Padina nekada bila strašno siromašna, bez vode i sa drugim nevoljama, ali da su se vredni ljudi malo po malo obogaćivali, pa je danas Padina savremeno selo, u kome se broj Slovaka i ostalih žitelja održao. Dok je Bačur bio matičar u selu je godišnje bilo pedesetak venčanja, a toliko ih je i sada.

Bačur je dobitnik i priznanja za životno delo Matice Slovačke sa sedištem u Martinu, a ove godine dobitnik je i Zlatne plakete Opštine Kovačica. Predsednik kovačičke opštine Milan Garašević je na otvaranju saopštio da će opština finansirati troškove samostalne izložbe u svetskoj metropolis koju Bačur odabere, jer je doprineo da poznata kovačička naiva u svetu bude još poznatija.

- Razmišljao sam i već sam doneo odluku da ta izložba bude u Minhenu, tamo žive i rade ćerka, zet i unuk - otkriva za naš list Jan Bačur. - Oni su tamo već dugo pa će nam pomoći oko organizacije, a srpski ambasador u Slovačkoj gospodin Šani Dermaku ima tamo dobrog prijatelja koji može da nam omogući što je potrebno. Do sada sam imao 14 samostalnih izložbi u Slovačkoj, bilo ih je i u drugim zemljama tako da mojih slika ima na svim kontinentima. Bez obzira na godine, čeka me još nekoliko važnih izložbi. Već 7. novembra imam samostalnu izložbu u Zavodu za kulturu Slovaka Vojvodine u Novom Sadu, a 15. januara iduće godine u Bratislavi u velikoj dvorani Ministarstva kulture Slovačke, potom u februaru idem u Dolnu Streovu. To je jedno veće mesto odakle potiču moji koreni, biću zastupljen u monografiji mesta i prirediće mi samostalnu izložbu. U martu idem za Njitru, a u maju će biti izložba u Minhenu.  

Bačur naglašava da mu je zavičaj od samog početka bio putokaz u slikarstvu, od davne 1950. godine kada je kao trinaestogodišnjak u Padini počeo crpeti sve moguće teme i motive za svoje slike. Život, rad i običaji, sve što su radili preci padinskih Slovaka koji su pre dva i po veka došli iz Slovačke i nastanili u ovim krajevima južnog Banata.

- Meni je neka viša sila verovatno naložila da beležim i oslikavam njihov život, onu prošlost kada se zemlja obrađivala bez mehanizacije, ručno. To niko ne beleži, nego se motive na slikama izmišljaju i ulepšavaju, a ja sam uzeo na sebe da prikažem njihov težački život u mom zavičaju, onakav kakav je bio. Mnogo toga se u zavičaju od tada promenilo, nestale su mnoge kuće koje sam oslikao, više se na poljima ne radi kao nekad sa konjima i volovima... Motivi na mojim slikama se zbog toga nisu promenili, jer sadašnjost ne slikam, to sam prepustio mlađim slikarima, koji ne znaju prošlost, a vide ovu sadašnjost – pojašnjava Bačur, napominjući da od sadašnjosti oslikava samo portrete sugrađana i ličnosti koji su zaslužili da ih imaju.

U preciznoj evidencijiji umetnika iz Padine je 2.750 slika, uz koju je i rubrika sa naznačenom sudbinom svake slike, da li je, kome i kada prodata ili poklonjena.

Bačur smatra da je krasnopis kojim piše nešto urođeno, pa su ga zato i postavili za matičara, pa je do penzionisanje sve predano beležio u matičnim knjigama, a paralelno piše knjige, svojevrsne hronike, za svaku godinu po knjiga! Umetnik iz Padine beleži sva dešavanja na na likovnom polju, odlaže poziovnice za izložbe, članke iz novena i drugu dokumentaciju koja ostaje za istoriju, a do sada je ispisao i ukoričio 35 knjiga velikog formata, ne samo o sebi nego o svim svojim kolegama sa kojima je učestvovao na raznim manifestacijama, slikarskim kolonijama i zajedničkim izložbama.

- Ono što se zapiše i nađe u knjigama, to se pamti, a ono što se izgovori i ostane nezapisanao odnese vetar i brzo se zaboravi – ukazuje Bačur. 

M. Mitrović