Фармацеути против повлачења Нацрта закона о апотекарској делатности

- Информација да Закон о апотекарској делатности неће бити донет „у пакету“ с осталим законима који су били део јавне расправе током јануара и фебруара 2017, презентована је у октобру на састанку у Министарству здравља. Речено је да ће одређени чланови закона бити инкорпорирани у Закон о здравственој заштити - каже за “Дневник” директорка Фармацеутске коморе Србије и чланица Радне групе за израду Нацрта др Светлана Стојков и додаје да је Министарство здравља било предлагач закона, те да они једини могу да кажу и који су разлози повлачења овог акта.

Наводи и да је присуствовала свим јавним расправама, те да као члан Радне групе није ни чула ни видела захтев да се Закон повуче. Напомиње да је у Србији Закон о апотекама постојао још 1865.

- Недоношење Закона о апотекарској делатности (ЗАД) наноси велику штету свима који теже ка уређењу и квалитету у апотекарској делатности. Овде пре свега мислим на пацијенте, здравствене раднике и здравствени систем, дакле друштво у целини. Последице неуређености овог сектора су веома видљиве, а то је неуједначена доступност апотека, јер се апотеке у мањим местима гасе са западањем државних апотека у блокаде, затим неуједначена доступност лекова, јер се цене лекова разликују, а сви грађани треба да имају иста права, односно исте цене. Ту је и неуједначен асортиман у апотекама, од типично дрогеријског асортимана, до апотека где се израђују лекови за појединачног пацијента, неуједначен квалитет услуга у апотекама, јер је велики број апотека у којима не ради квалификован кадар, посебно у послеподневним часовима - набраја др Стојков и додаје да се неуређеност види и у нелојалној конкуренцији с великим утицајем капитала који ценовном политиком утиче на затварање самосталних апотека чији су власници магистри фармације.

Према њеним речима, недостатак закона пођеднако отежава рад приватних и државних апотека. Потребно је да се уреди финансирање свих државних здравствених установа, а дуговања апотека чине око петине укупног износа, осталих 80 одсто генерисали су домови здравља, болнице, клинички центри. Потребно је и да се услови пословања државних и приватних апотека изједначе у набавци лекова за издавање на рецепт.

Др Светлана Стојков наводи да се сада апострофира Мрежа апотека, а не податак да Министарство здравља овог тренутка нема податак о броју апотека у Србији, кадровима који раде у њима, ценама по којима се продају лекови. Мрежа апотека треба да омогући пођеднаку доступност фармацеутску здравствену заштиту свим грађанима, јер предвиђа географске критеријуме о оснивању апотека на целој територији и демографске критеријуме, а према подацима Коморе постоје апотеке у Србији ка којима гравитира више од преко 8.000 становника, али и апотеке ка којима гравитира 800 становника, те ниво услуге и време посвећено пацијенту не може бити пођеднако.

У допису који је стигао Комори, односно одговору који су добили, види се да је члан Закона који се односио на забрану вертикалне интеграције искључен, као и демографски и географски показатељи, који су највише утицали на појаву нелојалне конкуренције, концентрацију капитала и фокусирање на тржиште и продају.

- Питање забране вертикалне интеграције један је од најделикатнијих чланова закона, јер се у нашем предлогу спречава концентрација капитала као последице повезаних послова у производњи и промету лекова, Сматрамо да би под утицајем капитала могла да буде нарушена независност и аутономија здравствених радника, фармацеута и лекара, а пре свега пацијената кроз нерационалну продају, издавање и конзумацију лекова. Хоризинтална интеграција односи се на појаву ланаца апотека, а код нас постоји више ланаца апотека које имају више од 100 организационих јединица, који, потенцирајући тржишне принципе и ценовну конкуренцију, потискују самосталне апотеке које не могу да се боре ценама већ квалитетом услуге - објаснила је др Стојков и напоменула да превладавају економски, а не етички и здравствени прерогативи, какви треба да доминирају у здравственој заштити.

Након стварања неједнаких услова пословања за државне и приватне апотеке, за набавку лекова који се налазе на Листи, мрежа државних апотека се гаси, поготову у сеоским срединама где је пословање нерентабилно.

- Неопходно је ставити мораторијум на отварање нових апотека до доношења Мреже апотека, изједначити услове набавке лекова на Листи за државне и приватне апотеке, увести јединствену цену лека који се издаје на рецепт, спречити вертикалну интеграцију и ограничити хоризонталну интеграцију, односно донети Закон о апотекарској делатности према предлогу нацрта Фармацеутске коморе Србије - наводи др Стојков и напомиње да остаје захтев фармацеута за повлачење Правилника о листи производа који могу да се продају у апотекама, из маја ове године.

Љ. Петровић