Фалко и Карло траже отров и угинуле птице

Претраживали су терен око села Ритишево код Вршца са тренираним псима трагачима, у оквиру међународног пројекта за заштиту орла крсташа - PannonEagle ЛИФЕ.

– Фалко и Карло су професионални пси трагачи, посебно дресирани да проналазе угинуле животиње и постављене отрове, а наше колеге из Мађарске су нам, као и прошле године, изашле у сусрет и довели их код нас како би претражили терен где је постојала сумња да је дошло до тровања дивљих птица - каже Милица Мишковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. - Повод за ангажовање ових професионалних трагача био је позив сарадника на овом међународном пројекту који је дошао из Чешке.

Наиме, једна риђа луња, веома ретка врста птице грабљивице, коју су чешки стручњаци означили сателитским одашиљачем, кретала се у околини Вршца. Од 21. септембра сигнал са њеног одашиљача емитован је само са једног локалитета, што значи да се није померала, а што је, опет, орнитолозима било довољно да помисле да је птица угинула.

Искусни орнитолози Иван Ђорђевић и Миливој Вучановић су изашли на терен и претражили место одакле је стизао последњи сигнал ове мрке луње, и нажалост, пронашли су угинулу птицу. Такође, у непосредној близини уочили су и остатке два страдала мишара. На терену су биле видљиве и последице сече шумарака на више места, што је додатан проблем који угрожава опстанак многих дивљих врста, јер им се тиме ускраћују последње оазе у пољопривредним пејзажима - каже  Милица Мишковић.

Риђа луња се више не гнезди у Србији, а ретка је и током сеобе и зимовања. Колико су овакви случајеви велики губитак за нашу природу показао је извештај о страдању птица за период од 2000-2017. који је недавно објавило Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. У извештају стоји податак да је од 2000. године до данас забележено је 169 случајева тровања дивљих, заштићених и строго заштићених птица у којима је страдало 733 јединке.

Пси трагачи су изведени на овај локалитет у близини Ритишева, међутим даљи знаци тровања нису пронађени.

- Ово је био добар пример међународне сарадње која се остварује у склопу PannonEaglе пројекта и показатељ како у доба модерне технологије и комуникације можемо ефикасније да пратимо птице и реагујемо на случајеве страдања - каже Марко Туцаков из Покрајинског завода за заштиту природе. - Леш страдале јединке пребачен је у наш завод, а токсиколошка анализа показаће шта је био узрок страдања ове птице. Уједно, ова акција показује да се само заједничким акцијама и напорима, које спроводе различите институције из више сектора, може ући у траг илегалном убијању дивљих животиња, а након тога потребно је криволовце правно процесуирати.

А . Брзак