Лилић: Уставне измене неће бити у складу са роковима

Лилић је у емисији РТВ "Прави угао", поводом великог одзива представника цивилног друштва и стучне јавности на округле столове са Министарством правде, казао да су се активирале бројне организације које су хтеле да искористе јавни вредносни дискурс и "изврше притисак на власт" не би ли решили нека питања као што су питања дискиминације, насиља у породици, те да не види како ће представници владе изаћи на крај са свим предложеним захтевима.

Према његовом мишљењу, Влада Србије је требала да дође пред јавност са унапред припремљеним идејама реализације измене устава, јер би, како оцењује, тако једино могла да се спроведе квалитетна јавна расправа

Лилић је прецизирао да не би било добро мењати Устав у потпуности, јер је актуелни донет недавно, а сматра да је потребно донети две крупне одлуке, од којих би прва била питање правосуђа и питање регионалног уређења, док би се друга односила на велики број ситних поправки.

Он је навео да се у вези са правосуђем суштина приговора Венецијанске комисије односила на то што код нас судије бира држава.

Лилић каже да је потребно доћи до ситуације у којој би судије бирале саме себе, те да је за реализацију такве идеје потребно да се одреде минимални објективни критеријуми, упозоривши да политички центри моћи желе да имају утицај на правосуђе.

Он сматра да је нужно мењати и члан 111 Устава који описује надлежности председника, јер наводи да су у несразмери уставни положај председника Републике и његова овлашћења.

Лилић је подсетио да је председник државе једини који је изабран на демократски начин и да се народни посланици не бирају тако.

Председник има демократски капацитет, али има врло уске и скромне уставне надлежности, истиче Лилић.

Међутим, предлаже смањење демократског капацитета председника и да би било примереније да буде биран у скупштини и да имамо парламентарног председника.

Предлаже да су у Уставу предвиди и криминално дело које не застарева, у случају да дође "до крађе државних пара".