Чадеж: Владе ЗБ да одвоје ресурсе и буџете за Акциони план

Пуна примена Акционог плана и стварање економског простора од 20 милиона грађана очекује се 2023. године.

Вишегодишњи Акциони план за регионални економски простор на Западном Балкану (МАП) усвојен у јулу на самиту Западног Балкана у Трсту, а требало би да омогући неометан проток робе, услуга, капитала и квалификоване радне снаге.

То ће имати конкретне резултате на терену у смислу пословања свих компанија у нашем региону. Не само када је у питању лакша мобилност, конекција или боља инфраструктура, већ ће више мањих економија порасти на јединствени економски простор од 18 до 20 милиона људи што за сваку фирму представља другачији начин пословања, поручио је председник Привредне коморе Србије и председник Управног одбора Коморског инвестиционог форума западнобалканске шесторке Марко Чадеж.

Он је позвао свих шест влада Западног Балкана да одвоје „ресурсе и буџете“ како би Акциони план договорен на највишем политичком нивоу на самиту у Трсту био спроведен у дело.

Директор Секретаријата ЦЕФТА Емир Ђикић наводи да су неке мере из Акционог плана већ почеле да се спроводе и да ће се дати брзи учинак на привреду земља Западнобалканске шесторке.

Овом интеграцијом нико се не удаљава од ЕУ или свог појединачког процеса приступања ЕУ. Јачају се економије региона зарад што бржег присаједињења ЕУ, као што смо чули већ су поменути први датими са приступање ЕУ, изјавио је Ђикић.

Ђикић каже да се први пресек учињеног на имплементацији Акционог плана за Регионални економски простор очекује на следећем самиту у оквиру Берлинског процеса који је планиран да се одржи у Лондону 2018. године.

Поред националних кординатора за Регионални екомномски простор, представника Регионалне канцеларије привредних комора Западног Балкана, Секретаријата ЦЕФТА и Савета за регионалну сарадњу, састанку у Бриселу су присуствовали и представници Европске комисије и међународних финсијских институција. 

Све ово би требало да подстакне оне који су евентуално скептични у ЕУ да размисле колико су велике напоре владе уложиле и колико великим корацима иду ка процесу придруживања. Ово јесте део процеса придруживања кроз унапређење регионалног потенцијала у трговини, производињи, образовању, инвестицијама и примени дигиталне технологије у реформи јавне управе, поручио је генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.

На састанку се разговарало и о начинима структурисања сталног дијалога између надлежних институција и привреде, како би имплементација 115 мера дубље економске интеграције региона, предвиђених МАП РЕА, имала економску оправданост. 

Следећи састанак планиран је за краја новембра у Трсту.