Највећа прошломесечна зарада 10 пута већа од најмање
Дан након што Републички завод за статистику саопшти податак о износу просечне нето зараде радника у prеthodnom месецу, две трећина запослених нађе се у чуду јер се сума новца коју имају у новчанику и оно што је просечно у држави драстично разликује. Међутим, статистика узима у обзир зараде у свим делатностима, а разлика од најмање до највеће је огромна и мери се двоструком цифром.
Тако су прошлог месеца запослени на рачунарском програмирању и консултантским делатностима имали просечну нето зараду од 242.031 динар, а запослени у делатности путничке агенције, тур-оператера и резервација свега 23.136 динара.
Први су тако имали заправо више од пет просечних републичких плата, а други само половину просечне државне нето зараде за септембар.
Но, преко две просечне републичке нето зараде, па и више од тога, прошлог месеца имали су и запослени у ваздушном саобраћају – 177.024, они који раде у управљачким делатностима и саветовању – 117.045, рекламирању и истраживању тржишта – 115.451, експлоатацији сирове нафте и природног гаса – 104.025, услужним делатностима у рударству – 115.161, производњи дуванских производа – 100.968 динара.
Дакако, тих седам „топ-зарада” у прошлом месецу нису једине добре плате које су запослени однели кући, јер постоји и пет делатности у којима су оне изнад 80.000 динара.
Међу онима који зарађују мало мање од 100.000 динара месечно су запослени у финансијским услугама – 99.748, затим производњи кокса и деривата нафте – 88.159, производњи основних фармацеутских производа и препарата – 82.309, у програмским активностима и емитовању – 88.480 и у делатности удружења – 81.069 динара.
Све у свему, радници 12 делатности сваког месеца остваре од две до пет и више просечних републичких плата.
Уколико се нето плате за прошли месец пореде по делатностима, највећа је забележена у информисању и комуникацијама – 103.108 динара, затим у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 86.540, снабдевању електричном енергијом, гасом, паром – 78.713, рударству – 74.781, стручним, научним, иновативним и техничким делатностима – 72.010, пословању с некретинама – 57.106 динара...
Најмања просечна нето зарада прошлог месеца забележена је у осталим услужним делатностима – 35.507 динара.
С друге стране, постоји осам делатности у којима запослени не могу да зараде ни 30.000 динара, што је 18.212 динара мање од републичког просека.
У тој групи најмања примања прошлог месеца имали су, већ поменути, радници у путничким агенцијама, тур-оператери и резревације – 23.136 динара.
Који динар више од њих зарадили су запослени у кинематографији, телевизијској и музичкој продукцији – 23.627 динара.
Нето прошломесечна зарада радника на поправци рачунара и предмета за личну употребу била је 25.591 динар, у делатности припремања и послуживања хране и пића 26.104, уклањању отпадних вода 26.608, преради дрвета и производа од дрвета 27.403, остале личне услужне делатности 29.376 и производња одевних предмета 29.649.
Љ. Малешевић