Флаша пива напуњена до пола, може бити и пуна

Фото: Dnevnik.rs

БЕОГРАД: Србији се користи мање од 50 одсто капацитета за производњу пива, а новим улагањем у овај сектор могло би да се запосли додатних 2.500 радника, како у великим компанијама, тако и у малим занатским пиварама широм земље.

Подаци Привредне коморе Србије (ПКС) показују да се у нашој земљи годишње произведе око пет милиона хектолитара пива док су укупни капацитети за производњу чак 12 милиона.

Више од 90 одсто пива производе велике компаније, девет одсто производње покривају пиваре регионалног карактера, а свега један одсто тржишта чине занатске пиваре, каже Димитрије Ивановић из Сектора пољопривреде ПКС.

Индустрија пива и слада у Србији има традицију дугу три века, запошљава преко 2.500 радника и сарађује са гранама привреде које запошљавају око 35.000 људи, наводи Ивановић.

Он напомиње да се садашња производња на нивоу целе земље може повећати више него дупло.

У Србији је регистровано око 20 занатских пивара са тенденцијом пораста броја заинтересованих који би се одлуцили за ову врсту производње пива. Занатске пиваре не производе велику количину пива, али су асортиманом пива разноврсни и имају шта да понуде, каже Ивановић.

Производачи занатског пива су заинтересовани да заједнички иступају, а организовани су у Групацији произвођача пива при ПКС.

Теме на којима је потребно радити и утицати на надлежна министарства су константан рад на едукацији потрошача ради популаризације конзумирања пива, сматра он.

Зато се белгијској публици недавно представило седам српских занатских пивара на “рвом српском викенду крафт пива”одржаном у Бриселу.

Том приликом, “мали пивари” из Србије продали су за два дана више од 1.000 флаша пива. Цене њихових брендова у београдским радњама крећу се од 200 до чак 2.500 динара за боцу пива.

Представник ПКС у Бриселу, Здравко Илић, каже да је циљ Коморе да повеже младе предузетнике са потенцијалним пословним партнерима у иностранству, јер, сматра он, занатско пиво је више од тренда.

Производњу крафт пива карактерише висок квалитет, креативност и иновативност који произилазе из ентузијазма произвођача. Такав приступ производњи као и промоција попут бриселске су важан фактор у продору на још увек незасићено европско тржиште, оцењује Илић.

Мина Обрадовић, организаторка “Првог српског викенда крафт пива” у Белгији истиче да се убрзано остварује међусобна повезаност српских и белгијских партнера те се нада озбиљнијим пословним аранжманима.

У студији о утицају пиварске индустрије на привреду Србије у периоду од 2008. до 2014. године, коју је урадила ревизорска кућа “Ернст и Јанг” истиче се да је у овом периоду забележен пад производње од 14,6 одсто, пре свега због пада куповне моћи грађана, затим због притиска на цене, проузрокованих растом фискалних намета на пиво, као и због тога што млади, који су највећи конзументи пива, одлазе из земље.

Уз пад прихода за пиваре и државни приходи су смањени у овом периоду, наводе, и то за 10 одсто, иако је удео дажбина у цени пива у овом периоду порастао са 42 на 55 одсто.

У упоредној анализи са 27 ЕУ земаља, Србија је на 25. месту по куповној моћи, а на осмом месту по висини акцизе на пиво у малопродаји и на 12. месту по висини акцизе на пиво у угоститељским објектима.

Ово нас ставља на прво место у Европи по јазу између куповне моћи потрошачца и висине акциза, објашњавају у ПКС уз податак да акциза за пиво износи 24,38 динара по литру.