У потрази са остацима српске војске на Јанчиној хумци

Цео пројекат је иницирала локална самоуправа у Зрењанину, која је обезбедила и средства за његову реализацију, а спроводе га Народни музеј, Завод за заштиту споменика културе и Историјски архив.

Покушавамо да истраживањима на овом локалитету, а на основу историјских извора, потврдимо или оповргнемо информације да се ту налазе остаци војске. Отворили смо контролне, односно пробне сонде, претпостављајући да би се на тим местима могли налазити било какви материјални остаци из тог периода. За сада нисмо пронашли ништа из 19. века, објашњава кустос археолог Александар Шаламон, руководилац ископавања на локалитету Јанчина хумка.

У историјским изворима се спомиње да је на том месту сахрањено између 250 и 300 војника, добровољаца.

Међутим, за сада се не може потврдити да на овом локалитету постоји масовна гробница.

Можемо да претпоставимо да је ово место било неко спомен обележје, или да се ради о евентуалној индивидуалној инхумацији капетана Јанче, или о неколико сахрана које овим археолошким ископавањима нисмо успели да потврдимо, наводи Шаламон.

„Јанчина хумка” се у историјским изворима јавља и тумачи као спомен обележје палим борцима српске војске у биткама са мађарском револуционарном војском, које су се водиле код Ечке и Перлеза 1848. године. Планирано је да се у овој најранијој фази, путем археолошких ископавања мањег обима и истраживања историјске грађе, утврди да ли је хумка заиста коначно почивалиште ових војника, као и самог капетана Јанче Михајловића, који је командовао српском војском у тим биткама.

Хумка се налази четири километра северно од Перлеза и неколико стотина метара западно од магистралног пута Београд -  Зрењанин. Обухвата површину од 2.500 квадратних метара, док је плато хумке, на чијем је јужном делу изграђена викендица, површине од око 200 квадрата.

Археолошка истраживања су започета 27. септембра и до сада је отворено шест сонди.

Недостатак материјалних остатака из 19. века упућује на закључак да скоро сигурно на овом локалитету није сахрањен толики број погинулих у бици.

У слојевима сонди које су истражене пронађен је археолошки материјал који припада културама које се везују за период праисторије - енеолита, од половине 4. миленијума пре наше ере до 3. миленијума п.н.е. Углавном се ради о фрагментима керамичких посуда.

Појава ове врсте материјала не би требало да изненађује, јер је простор који се налази око хумке, или у њеној близини, у прошлости археолошки документован као простор на коме се појављује енеолитски материјал или на коме су већ обављана археолошка истраживања, као што је локалитет Батка, истиче Шаламон.

Ж. Балабан