Медицинска нутритивна терапија за пацијенте у Клиничком центру Војводине
У Клиничком центру Војводине заживела је медицинска нутритивна терапија, што значи да пацијенти добијају храну у односу на године, пол, болести, фазе болести и фазе опоравка.
Како је најавила помоћница директора задужена за здравство ендокринолог професорка др Едита Стокић, направљено је 60 дијететских режима и исхрана болесника сада је индивидуализована.
„Имамо око 60 дијететских режима и јеловник се прави петком за целу наредну седмицу, те болесници имају увид у врсту намирница коју добијају. Дијететски режими прилагођени су различитом узрасту, полу и болестима, постојању истовремено више болести, као и фазама у лечењу. Ако неко лечи дијабетес, на пример, а има и висок притисак, онда се исхрана прилагођава за њега. Уколико је неко оперисан на неурологији, а гојазан је, добиће и терапију за гојазност. Ради се индивидуализација за сваког пацијента“, рекла је професорка Стокић и напоменула како је још Хипократ рекао да храна треба да буде лек.
Помоћница покрајинског секртара за здравство др Снежана Бојанић истакла је да без правилне исхране није могуће примењивање метода у лечењу.
„Све мора да буде праћено правилном исхраном, јер нема лечења и излечења без правилне ихране“, казала је др Бојанић и додала како би и друге здравствене установе требало да следе пример Клиничког центра Војводине и уведу медицинску нутритивну терапију.
У менопаузи 30 одсто жена има остеопорозу
Доценткиња др Радмила Матијевић из Клинике за ортопедију КЦВ најавила је да ће 19. и 20. октобра у Мастер центру Новосадског сајма бити одржан стручни скуп посвећен остеопорози, болести костију која настаје смањењем густине костију и поремећајем коштане структуре, што за последицу има висок ризик од прелома. Остеопоротска „каскада“ прелома подразумева да се обично прво догоди прелом у пределу ручног зглоба, затим кичмених пршљенова, па прелом кука који има најозбиљнију компликацију код 25 до 30 одсто особа дође до смртног исхода у првих годину дана. По попису из 2011. године у Војводини од 1,9 милиона становника, њих скоро 760 хиљада су старији од 50 година, од чега је жена преко 418 хиљада, а око 30 осто жена у менопаузи има остеопорозу.
„Да би подигли остеопорозу у видно поље свих лекара и омогућили да што већи број пацијената буде информисан, одлучили смо да направимо дводневно обележавања Дана борбе против остеопорозе. Први дан 19. октобра предвиђен је за низ стручних предавања, а дан касније и едукативно предавање за пацијенте“, казала је др Матијевић.
Клинички центар Војводине промовисао је 60 дијететских режима јуче, на Светски дан хране, а др Едита Стокић је објаснила да храна може и да унапреди, али и да наруши здравље.
„Просечан човек током живота поједе 35 тона хране. Данас су велике порције и једе се масна, високоенергетска, брза храна, а мало је физичке активности. Од шездесетих година до сада 100 посто је повећана величина порције“, казала је др Стокић и додала да се ове године Светски дан хране обележава под геслом “Променимо будућност миграције - унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој”.
Објашњавајући колико је значајно све што се поједе, др Стокић је навела да само један мали кекс који се поједе свакога дана има 50 килокалорија, што је недељно 350, а годишње 18.250 килокалорија:
„То је 2,7 килограма добијеног масног ткива годишње од само једног кекса, а колико је таквих грешака које се праве свакодневно. Пре 20 година била је мања порција помфрита и имала је 210 килокалорија, а сада та порција има 610 килокалорија. Да би се та разлика од 400 килокалорија потрошила потребна је шетња од сат и десет минута“, објаснила је др Стокић.
Како би исхрана била правилна, не треба да искључи ниједну врсту намирница. Др Стокић саветује да се уносе и масти и угљени хидрати, витамини...
„Потребно је имати три главна оброка и две ужине. Важно је читати састав на етикетама, узимати свеже намирнице, припремати храну на безбедан начин, узимати мање масти и шћера, а оброк јести за столом, а не испред телевизора или уз читање новина. Грицкалице и слаткише треба избегавати, а пити воду, цеђене сокове и чај“, поручила је др Стокић.
Љ. Петровић