Дејана Бачко (22): Сваки неуспех ме чини још одлучнијом да остварим оно што желим
„Користи осмех да промениш свет, не дај да свет промени твој осмех”, мотивациона је порука увек насмејане сликарке и спортисткиње Дејане Бачко (22) из Новог Сада. Међутим, зашто је многима толико необично што та млада и успешна девојка никада не скида осмех са лица?
Дејана је рођена без руку, али је то не спречава да узме четкице „у ноге” или да чврсто стане на десно стопало док свог супарника у рингу млати левом ногом. Каже да је упорност и воља је гурају у животу. Студенткиња је сликарства на Академији уметности, а своје радове је излагала широм некадашње Југославије, док је од македонског конзула добила златну маску Александра Македонског. Са десет година је постала најмлађи члан међународне организације која окупља уметнике који сликају устима и ногама (ЊДМФК), док на пољу спорта носи титуле вицешампионке Европе и двоструке државне првакиње у паратеквонду.
„Теквондо сам почела да тренирам прошле године, а борилачке вештине ме привлаче већ дуже време пошто сам раније тренирала савате“, каже Дејана.
„Сликам од своје пете године и од тада не испуштам четкицу из ноге јер је сликање део мене.“
И, у чему си успешнија?
„Па у сликању, јер се тиме бавим осамнаест година. А што се тиче теквондоа, и ту могу да кажем да сам успешна захваљујући свом тренеру Александру Андреевском.“
Када си схватила да твој инвалидитет није мана, већ својеврсна предност?
„Схватила сам то када сам почела да добијам бројне поруке од људи који на мене гледају као инспирацију и да, ако се довољно трудим, могу кроз своје успехе да мотивишем друге да се боре за своје циљеве.“
Верујем да од малена трпиш радознале погледе. На који начин успеваш да се избориш са тим?
„Одговор на твоје питање ћу ти дати мотивационом поруком: „Користи осмех да промениш свет, не дај да свет промени твој осмех.”“
Ипак, постоји ли нешто што желиш, а мислиш да не би успела у томе?
„Да вежем косу.“ :)
Како реагујеш када доживиш неуспех?
„Устанем и наставим даље. Сваки неуспех ме чини још одлучнијом да остварим оно што желим.“
Чињеница је да свакодневно зависиш од других људи. Колико те то спутава, а колико мотивише у животу?
„Не зависим у толикој мери од других као што се то можда чини, а спутава ме само толико што ми за неке обичне ствари треба мало више времена да обавим. Мотивише ме то што могу да покажем другим људима који су у сличној ситуацији као ја, да се увек вреди борити без обзира на које препреке наилазимо.“
Шта би саветовала младима у Србији?
„Да гледају позитивно на живот, да се боре и, наравно, да имају свој циљ на којем ће свакодневно радити.“
Л. Радловачки