Dejana Bačko (22): Svaki neuspeh me čini još odlučnijom da ostvarim ono što želim
„Koristi osmeh da promeniš svet, ne daj da svet promeni tvoj osmeh”, motivaciona je poruka uvek nasmejane slikarke i sportistkinje Dejane Bačko (22) iz Novog Sada. Međutim, zašto je mnogima toliko neobično što ta mlada i uspešna devojka nikada ne skida osmeh sa lica?
Dejana je rođena bez ruku, ali je to ne sprečava da uzme četkice „u noge” ili da čvrsto stane na desno stopalo dok svog suparnika u ringu mlati levom nogom. Kaže da je upornost i volja je guraju u životu. Studentkinja je slikarstva na Akademiji umetnosti, a svoje radove je izlagala širom nekadašnje Jugoslavije, dok je od makedonskog konzula dobila zlatnu masku Aleksandra Makedonskog. Sa deset godina je postala najmlađi član međunarodne organizacije koja okuplja umetnike koji slikaju ustima i nogama (NJDMFK), dok na polju sporta nosi titule vicešampionke Evrope i dvostruke državne prvakinje u paratekvondu.
„Tekvondo sam počela da treniram prošle godine, a borilačke veštine me privlače već duže vreme pošto sam ranije trenirala savate“, kaže Dejana.
„Slikam od svoje pete godine i od tada ne ispuštam četkicu iz noge jer je slikanje deo mene.“
I, u čemu si uspešnija?
„Pa u slikanju, jer se time bavim osamnaest godina. A što se tiče tekvondoa, i tu mogu da kažem da sam uspešna zahvaljujući svom treneru Aleksandru Andreevskom.“
Kada si shvatila da tvoj invaliditet nije mana, već svojevrsna prednost?
„Shvatila sam to kada sam počela da dobijam brojne poruke od ljudi koji na mene gledaju kao inspiraciju i da, ako se dovoljno trudim, mogu kroz svoje uspehe da motivišem druge da se bore za svoje ciljeve.“
Verujem da od malena trpiš radoznale poglede. Na koji način uspevaš da se izboriš sa tim?
„Odgovor na tvoje pitanje ću ti dati motivacionom porukom: „Koristi osmeh da promeniš svet, ne daj da svet promeni tvoj osmeh.”“
Ipak, postoji li nešto što želiš, a misliš da ne bi uspela u tome?
„Da vežem kosu.“ :)
Kako reaguješ kada doživiš neuspeh?
„Ustanem i nastavim dalje. Svaki neuspeh me čini još odlučnijom da ostvarim ono što želim.“
Činjenica je da svakodnevno zavisiš od drugih ljudi. Koliko te to sputava, a koliko motiviše u životu?
„Ne zavisim u tolikoj meri od drugih kao što se to možda čini, a sputava me samo toliko što mi za neke obične stvari treba malo više vremena da obavim. Motiviše me to što mogu da pokažem drugim ljudima koji su u sličnoj situaciji kao ja, da se uvek vredi boriti bez obzira na koje prepreke nailazimo.“
Šta bi savetovala mladima u Srbiji?
„Da gledaju pozitivno na život, da se bore i, naravno, da imaju svoj cilj na kojem će svakodnevno raditi.“
L. Radlovački