На одложено се сада радо плаћају и порези

То доноси бројне проблеме, међу којима су  недостатак ликвидносту за привреднике, те кашњења плата. Због свега тога ни привреда ни грађани не могу да испуне пореске и друге обавезе према држави. Да не би имали проблема, односно да би се спасили принудне наплате  могу да искористе могућност који им  пружају прописи, односно да одложе плаћање пореза.

Да су ову могућност многи искористили кажу и у Пореској управи Србије, где је за првих шест месеци ове године, а по захтевима пореских обвезника,  одобрено одлагање плађања дугованог пореза  у 7.118 случаја. Зато у Пореској управи сматрају да је, имајући у виду број одобрених одгода, велики број обвезеника упознат с могућностима које им у овој области прописи пружају.

Пет одсто обрта за велике фирме

Консултант Ђерђ Пап подсећа  да је потребно да порески  дуг износи бар пет одсто укупног годишњег прихода мале компаније.Уколико се ради о великој фирми, то је пет одсто износа обртних средстава.

На неплаћени порез плаћа се камата равна референтној стопи Народне банке Србије или 3,75 одсто колико је она сада. То је повољније него за друге врсте сличних казнених камата где се на референтну стопу додаје још десет одсто.

Захтев за одлагање пореских обавеза подноси се надлежној филијали Пореске управе, а према месту седишта компаније или пребивалишта пореског обвезника. Пореска управа може порески дуг у целини или делимично прекомпоновати и одложити плаћање. Одлагање плаћања пореза може се, по нашим прописима, добити најдуже у року од 60 месеци, односно пет година.

Уколико добије потврдан одговор клијент не плаћа доспеле обавезе али мора да обезбеди потраживање које порезници имају према њему. Када су у питању грађани то је неопходно само ако је дуг виши од 200.000 динара,  док је за правна лица тај праг милион и по динара. У свим другим случајевима  потребно је приложити средство обезебеђења, које по вредности наплате не може бити мање од висине пореза који дугује.Обезбеђење може бити хипотека на непокретност или залога на покретним стварима. Као обезбеђење порезници прихватају и неопозиву банкарску гаранцију. У оптицију су и јемство другог лица које је власник имовине одговарајуће вредности .Ту су још и меница обезбеђена с два жиранта на чије се зараде ставља администативна забрана. Порески дуг може се наплатити и путем авалиране менице коју издаје пословна банка.

Цео порески дуг је компонован тако да обвезник отплаћује 50 одсто главног дуга, а други део су припадајуће камате. Док траје измиривање ових обавеза обвезник је дужан да по плану сваку рату измири на време, односно да се придржава рокова које су му порезници одредили. Уколико се тога придржава на крају отплате отписаће му се 50 осто камате која је везана за дуг.Отпис се рачуна  на сваких 12 измирених рата.

Ако обвезници не поштују план отплате који су постигли са Пореском управом по службеној дужности ће им бити поништен споразум о одгађању плаћања.Тада се целокупан дуг наплаћује из хипотека, меница или других средства обезбеђења које је дужник дао .

Порески консултант Ђерђ Пап каже да се свима који траже одлагање обавеза, а испуњавају услове то и одобрава.У зависности од висине дуга о томе одлучују разне инстанце - од директора филијале Пореске управе па све до министра финансија.

Д. Вујошевић