Стално запослених у Србији 2.060.000, остали на црно или повремено

Истовремено, подаци из Анкете о радној снази показују да је број запослених на крају другог квартала био далеко већи – око 2.880.000 људи. Дакле разлика је око 800.000 људи, што није мало.

Ипак, није реч о погрешном бројању већ о томе да прва цифра говори о регисторваној запослености, а друга је добијена на основу Анкете о радној снази. Наиме, истраживање о регистрованој запослености заснива се на комбиновању података Централног регистра обавезног социјалног осигурања и Статистичког пословног регистра, а Анкетом се оцењује обим радне снаге и под запосленошћу подразумева рад и у формалном и у неформалном сектору, а подаци су добијени у анкетирањем 11.493 домаћинства, односно 27.593 особа старости од 15 година па навише.

Што се тиче запослених који су редовно пријављени, на крају другог квартала ове године највише је било радника у прерађивачкој индустрији – 416.126, а најмање запослених који зарађују тргујући некретнинама – 5.649. И у делатности трговине на велико и мало и поправке моторних возила ради велики број радника – око 332.000, а у делатности саобраћаја и складиштења запослено је 114.619 људи. У пољопривреди, шумарству и водопривреди запослено је 33.279 радника, у делатности информисање и комуникација 59.143, а у делатности услуга исхране и смештаја 71.603 радника. И у делатности грађевинарства сваког месеца плату прима готово 90.000 радника, док је у делатностима снабдевања водом и управљања отпадним водама запослено 35.129 људи. У делатности административних и помоћних услужних делатности ради чак 89.468 запослених, у уметности, забави, рекреацији има 33.769 радника. У рударству ради 24.521 радника, а у делатности снабдевања електричном енергијом, гасом и паром запослено их је 28.094. Број запослених у финансијској делатности и делатности осигурања креће се око 44.000, док је 96.407 запослених који раде у делатности стручне, научне и иновационе и техничке делатности. У државној управи и области обавезног социјалног осигурања ради готово 160.000 људи, у осталим услужним делатностима око 41.000, у образовању је радило 140.000 људи, а у здравственој и социјалној заштити на крају другог квартала радило је 160.000 запослених.

Регистрована запосленост као запослене пордазумева оне који имају уговор о запослењу, раде на одређено или неодређено време, који раде ван радног односа на основу уговора о делу или уговора о обављању привремених и повремених послова, оне који се баве самосталном делатношћу, осниваче привредних друштава или предузетничких радњи, као и оне који раде у пољопривреди и налазе се у евиденцији Централног регистра обавезног социјалног осигурања. С друге стране, приликом анализе података из Анкете о радној снази, у запослене се броје они који су најмање један сат у недељи обављали неки плаћени посао (у новцу или натури), као и они који су имали запослење, али су били одсутни с посла, уз гаранцију повратка. Такође, анкетом су обухваћени и неформално запослени, а реч је заправо о онима који раде на црно – у нерегистрованим предузећима, у регистрованим предузећима без уговора о раду, као и помажући чланови домаћинства.

Од укупног броја запослених које бележи регистрована запосленост, на крају другог квартала у јавном сектору радило је 615.560. Уз запослене у области здравства и социјалне заштите, образовању и култури и у администрацији је на нивоу државе и аутономне покрајине радило 133.750 државних службеника, док је на нивоу локалне самоуправе било готово 29.000 запослених. У државним јавним предузећима радило је око 90.000 запослених, док је њихов број у локалним јавним предузећима 62.300.

Д. Млађеновић