DW: Косово није постало независно правно, неће ни Каталонија

Дојче веле, наиме, пише да католонска регионална влада, после референдума планира да ускоро прогласи независност, али неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право као што ни Косово није "постало независно правно, већ политички".

"Не постоји право на сепаратизам", објашњава DW право народа на самоопредељење је важан принцип међународног права, али је то и заштита територијалног интегритета једне земље - на први принцип позива се каталонски покрет за независност, на други шпанска влада. 

Међутим, напомиње немачки медиј, међународним правом није предвиђено право на сецесију, осим ако су у томе сагласне обе стране, што у Каталонији очигледно није случај.

Стварање нове државе није увек проблем, додаје Дојче веле и подсећа да су се Цеси и Словаци раздвојили 1992. године уз обострану сагласност, као и да када су педесетих и шездесетих година прошлог века народи Африке прогласили независност, колонијалне силе су делимично пружале отпор, али право народа на самоопредељење је у УН био водећи принцип.

Професор медународног права из Бона Штефан Талмон сматра да Каталонци не могу на то да се позову.

 "Право народа на самоопредељење претпоставља да постоји један народ који на то право може да се позове. Део народа у оквиру националне државе, чак и да има одређени идентитет, у међународноправном смислу није народ који може да се позове на право на самоопредељење", каже он за Дојче веле.

То не би, додаје немачки медиј, могли ни Баварци, уколико би једног дана одлучили да се одвоје од СР Немачке, као ни косовски Албанци који не важе за народ у међународноправном смислу. 

Дојче веле подсећа да је Косово независност од Србије прогласило 2008. године, али да међународноправни статус још није разјашњен. 

Србија на Косово и даље гледа као на део своје државне територије, напомиње немачки медиј. 

Медународни суд правде 2010. године је, додуше, дошао до закључка да проглашење независности Косова није кршење међународног права, али, указује Дојче веле, суд ниије дефинисао статусно питање и потврдио је Резолуцију 1244 која гарантује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије, чији је правни наследник Србија.

"У случају Косова су, међутим, ствари доводене пред свршен чин – у међувремену више од половине од скоро 200 земаља чланица Уједињених нација признало Косово као независну државу", наводи Дојче веле и истиче да Шпанија то до данас није учинила управо зато што влада у Мадриду страхује да би се на пример најновије балканске сецесије могле позвати Каталонија или неке друге области које теже независности.

Као други пример Дојче веле наводи Шкотску, где британска влада под премијером Дејвидом Камероном правно није била приморана да одобри референдум о шкотској независности, али је то учинила 2014. године како би се питање политички разјаснило.

Ипак, резултат је било да је  55 одсто грађана гласало је за останак у Уједињеном Краљевству. 

А када је реч о Каталонији, која има велику аутономију, Талмон smayta да ни у шпанском, ни у међународном праву нема правног основа за независност Каталоније.

Не само међународно већ и европско право штити статус кво. 

У члану 4. уговора о ЕУ стоји да државе воде рачуна "о свом националном идентитету који је изражен у основним политичким и уставним структурама, укључујући регионалну и локалну самоуправу", као и о "територијалном интегритету" што, тумачи Дојче веле, значи да је отцепљење непожељно.

Када је реч о међународном праву, Талмон напомиње да су за  међународно право задужене постојеће државе због чега је оно у области државног интегритета веома отпорно на промене. 

"Нико не сече грану на којој седи", напомиње Талмон прогнозирајући да, уколико би државе дозволиле отцепљења, "због субјективних осећаја идентитета" појединих група народа или области, за кратко време, у свету више не би било око 200, већ 300 или 400 држава.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер већ је упозорио да Каталонија, дан након отцепљења, не би могла да буде чланица ЕУ. 

Дакле, закључује Дојче веле, морала би поново да се кандидује за чланство, а у том случају довољно би било да се једна од земаља чланица успротиви и да приступ ЕУ буде спречен. 

"То би у сваком слуцају учинила шпанска централна влада, а вероватно и друге земље чланице које страхују од сепаратизма. Дакле, сепаратисти ни правно, ни политички немају добре карте у рукама", оцењује немачки медиј.