Народна техника Војводине обележила 70 година постојања

Свечаност је одржана у Скупштини АП Војводине, уз бројне угледне званице из политичког и привредног живота Покрајине, као и све оне који су дали значајан допринос техничком стваралаштву, уз будућност оличену у ученицима Средње техничке школе „Милева Марић Ајнштајн”.

Женски хор КУД-а „Вила” дао је шлагворт говорницима, да би покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај Ненад Грбић отворио скуп питањем како би свет данас изгледао без научних открића.

„Јужна Кореја и Јапан предњаче у проналасцима, Немачка је лидер по том питању у Европи, а Србија значајно каска“, рекао је Грбић. „Наспрам хиљаде проналазака на милион становника у поменутим земљама, Србија их има тек 39. Ипак, надам се да ће у складу с Лисабонском стратегијом наша земља ухватити корак с развијеним земљама, па вам честитам јубилеј и желим много нових проналазака у будућности.“

Мр. Драгомир Ђукић из Привредне коморе Војводине истакао је, између осталог, дугогодишњу добру сарадњу с Народном техником, нагласивши да сваки нови проналазак доприноси развоју привреде.

Академик проф. Богдан Станић подсетио је на историјат, најбоље године, кризу и стагнацију коју су донели распад Југославије и санкције, које су озбиљно уздрмале све иноваторе и проналазаче, али је указао и на нелогичне поступке с којима су се чланови удружења суочили, апострофирајући „избацивање на улицу” из просторија с Трга младенаца.

„Дневник” међу награђенима

Свечаност је завршена уручивањем повеља и захвалница свима који су допринели ширењу техничке културе и техничког стваралаштва. Међу заслужнима је и Редакција „Дневник Војводина преса”.

Професор др Илија Ћосић је подсетио на бројна такмичења, смотре, сајмове и остале разне манифестације које је удружење годинама неговало, одајући признање Богдану Станићу и групи ентузијаста који су помогли да се најтежа времена успешно превазиђу.

„Поставља се питање да ли нам треба Удружење проналазача? Да, потребно је, али организовано на другачијим основама, у складу с данашњим временом. Зато треба да одредимо оквире и правце деловања и изборимо се за то да будемо део законске регулативе. Лепо је што је у школе уведена информатика, али није добро што је укинуто техничко образовање јер не може све да се научи из компјутера, већ техника мора да се осети“, поручио је Ћосић, предложивши састанак у влади АПВ, на којем би се, осим времешних чланова, појавили и неки нови, млади људи.

На крају свечаности, академик Станић послао је поруку скупа, сачињену у десетак тачака које треба преточити у дела и тиме члановима Удружења техничке културе Војводине обезбедити светлију будућност.

„Позивамо све јединице локалне самоуправе да анализирају стање у својим срединама, дефинишу правце, именују носиоце и обезбеде услове за развој техничке културе. Треба да покренемо поступак и код надлежних институција Републике Србије да промене одлуке о намени појединих објеката. На пример, војни објекат у Улици Војводе Бојовића  био би идеалан да 15 струковних савеза из Новог Сада и 16 из Војводине нађу заједнички кров. Нас не интересује власништво над објектом, већ само његова употреба“, рекао је Станић, који се, између осталог, захвалио председнику војвођанске владе Игору Мировићу на разумевању и подршци, уз предлог да се ради на припреми заштите богатог индустријског наслеђа Војводине, отварањем Музеја технике.

С. Савић