Ђорђевић на Крфу одаје почаст страдалима

Како је саопштио владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Ђорђевић ће положити венце и одати почаст код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста и у “плаву гробницу”. 

Најављено је присуство високе делегације Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Грчке, представника Града Крфа, више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и студената Војне Академије из Београда и студената Криминалистичко-полицијске Академије из Београда и Бања Луке.

У склопу обележавања годишњице, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводиће церемоније полагања венаца и одавања почасти 28. септембра код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф), на споменик Дринској дивизији, као и код споменика Јанису Јанулису. 

Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. 

У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо. 

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. 

После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. 

Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године.